Pročitaj mi članakEkskluzivna svedočenja bivšeg obaveštajca otkrivaju da je Džefri Epstin bio mnogo više od bogatog pedofila sa mračnim tajnama elite. Prema rečima Roberta Dejvida Stila, bivšeg oficira CIA i suosnivača Obaveštajne agencije Marinskog korpusa SAD, Epstin nije bio samostalni milijarder niti „genijalni kriminalac“, već projekat moćnih struktura koje su ga stvorile, finansirale i koristile kao alat za ucene, kontrolu i industrijsku špijunažu.
Stiil tvrdi da je Epstin u mladosti bio bez novca i bez značajnog obrazovanja, ali da je potom „ubačen“ u elitne finansijske krugove preko investicione banke Bear Stearns, nakon čega ga je milijarder Les Veksner finansijski „izgradio“ kao lažnog milijardera. To je, kako navodi, bio trenutak kada je Epstin postao operativni instrument.
Ključnu ulogu, prema Stiilu, imala je Gislejn Maksvel, koja je, kako on tvrdi na osnovu brojnih izvora, vodila mrežu seksualne eksploatacije maloletnika u Njujorku, povezanu sa izraelskom obaveštajnom službom Mosad. Cilj nije bio samo kompromitovanje političara, već i ucena korporativnih direktora radi pristupa kompjuterskim sistemima velikih kompanija i državnih institucija.
Na taj način, objašnjava Stiil, instalirani su takozvani „bekdori“ – tajni pristupi sistemima koji su omogućavali prikupljanje poverljivih informacija, industrijsku špijunažu i unapred saznavanje finansijskih kretanja radi insajderske trgovine. On podseća da je upravo otac Gislejn Maksvel, medijski magnat Robert Maksvel, bio povezan sa softverom PROMIS koji je sadržao takve tajne pristupe u brojnim državnim sistemima.
Stiil ide i korak dalje tvrdeći da najveći igrači u oblasti industrijske špijunaže nisu Kina ili Rusija, već upravo Izrael i Velika Britanija, koje decenijama koriste ovakve metode za ekonomsku i političku dominaciju.
Ove tvrdnje Stiil je izneo u intervjuu koji je nakon objavljivanja izazvao veliki odjek na društvenim mrežama. Nedugo potom, zvanično je preminuo tokom lečenja od kovida, što je dodatno podstaklo sumnje i spekulacije da njegova smrt nije bila slučajna.
Slučaj Džefrija Epstina tako sve više dobija obrise globalne obaveštajne operacije u kojoj su seksualni zločini služili kao sredstvo za kontrolu najmoćnijih ljudi sveta. Ono što je zvanično predstavljeno kao priča o „usamljenom predatoru“, prema ovim svedočenjima, u stvarnosti je mreža ucena, političkih manipulacija i ekonomskog rata.
Pitanje koje ostaje jeste: koliko još ovakvih „Epstina“ postoji u senci svetskih centara moći – i koliko istina nikada nije stiglo do javnosti.
