Прочитај ми чланак
Видео, тв емисија на Пинку “Правац“, тема Украјинсак криза, учесници др Драган Петровић и Мирослав Лазански.
Украјинска криза улази у свој нови заплет након освајања власти од стране демонстраната и опозиције у Кијеву, али и одбијања југоисточних региона земље са већинским рускојезичким становништвом да прихвати те промене које су заправо нелегитимне и спроведене на улици. Томе треба додати да демократски изабрани председник Јанукович не признаје изведени пуч у Кијеву и да је емигрирао у Русију, у суседни Ростов на Дону. На Криму је спроведен референдум о припајању Русији, што је изгласано огромном већином становника полуострва и прихватила потом Русија, која полуоство сада сматра делом своје територије, што је оно и било кроз историју све до 1954. када га је тадашњи председник СССР Хрушчов декретом поклонио Украјини.
У југоисточном делу Украјине трају превирања и масовни захтеви институционално (од регионалних власти) и ванинституционално (од проруских демонстраната) да се земља федерализује и у екстремнијим захтевима чак подели на два или више, конфедерализована или независна дела. У више важних центара источних и југоисточних регија демонстранти скидају са државних институција украјинске и постављају руске националне заставе. САД и западне силе дају мању или већу подршку новим властима у Кијеву и опомињу Русију да неће призанти отцепљење Крима и чак уводе санкције Москви.
У Галицији, а одатле и ка другим регионима западне и чак централне Украјине делују паравојне формације неонацистичке идеологије попут Десног сектора, које чак нове власти у Кијеву покушавају легитисати формирањем „Националне гареде“, суочене са сопственом немоћи да изврше проглашену мобилизацију војске, која до сада има занемарљив одзив, и готово никакав у југоисточном делу земље.
Укупно у досадашњим сукобима у Украјини, од јесени 2013. до данас, погинуло је више дестина људи, а велики број је повређено, уз сад већ колосалну материјалну штету. Десни сектор у Галицији и западној Украјини прети да ће пресећи цевоводе – гасоводе и нафтоводе који ка остатку Европе транспортују руску нафту, што би довело до прекида снабдевања близу две трећине енергената који овим путем се транспортује из Русије за западну и средњу Европу. Сада је потпуно јасно какав огроман значај имају пројектовани цевоводи, пре свега гасовод Јужни ток у будућности Европе и посебно Балкана.
Куда иде Украјина, како ће се даље развијати украјинска криза, хоће ли доћи до рата, укључујући и онај ширих размера. На ова и друга питања говорили су у емисији Правац водитељке Ксеније Вучић стручњак за Украјину и постсовјетски просттор др Драган Петровић писац више књига на ове теме, укључујући и две о самој Украјини, и војно политички коментатор Мирослав Лазански, који је тренутно на Криму и преко видео бима се укључио у емисију.
