Pročitaj mi članakOdluka Izraela da odustane od najavljenih masovnih udara na Iran izazvala je veliku pažnju i spekulacije o motivima takve odluke, a sinoć je prvi put portparol Bele kuće kritikovao Izrael što su u bolnici u Gazi "spaljeni živi ljudi nakon izraelskih vazdušnih udara". To se nije prvi put desilo u proteklih godinu dana ofanzive na Gazu, ali prvi put se na to osvrnula i Bela kuća.
Prema informacijama objavljenim u Vašington Postu, izgleda da je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena uspela da izvrši pritisak na izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i odvrati Izrael od masivnog vojnog napada na Iran, posebno na naftne i nuklearne objekte.
S druge strane, predsednički kandidat Donald Tramp podržava snažno Izrael u svemu pa i u planu da nuklearno napadne Iran, ali on nije na vlasti i presudni je stav Bajdenove administracije koja nije za tu opciju.
Prema pisanju medija, Netanjahu je navodno obećao Bajdenu da će izraelske udare ograničiti samo na vojne ciljeve u Iranu, čime bi se izbegla eskalacija sukoba na Bliskom istoku do nivoa totalnog rata između dve zemlje i nuklearnog rata.
Ova odluka dolazi u veoma politički napetom trenutku, posebno za Sjedinjene Američke Države, koje se nalaze na manje od mesec dana od izbora.
U ovakvim okolnostima, svaki potez na Bliskom Istoku koji bi mogao destabilizovati region ima potencijal da utiče na rezultate izbora, zbog čega je administracija Bajdena pokazala jasnu nameru da spreči bilo kakvu veću vojnu eskalaciju između Izraela i Irana.
Događaji se odvijaju u jeku dva raketna napada Irana na izraelsku teritoriju u poslednjih šest meseci, koji su dodatno pojačali tenzije između ove dve zemlje.
Izraelski odgovor je očekivan i najavljivan, ali međunarodna zajednica je strahovala da bi taj odgovor mogao prerasti u otvoreni rat, što bi moglo imati katastrofalne posledice ne samo za region, već i za globalne ekonomske tokove.
Strahovi su se najviše odnosili na moguće udare na iranske naftne resurse, što bi moglo značajno poremetiti svetsko tržište nafte i izazvati skok cena.
U ovom kontekstu, mnogi analitičari smatraju da je Netanjahuov potez pragmatičan, jer bi udari na naftne objekte izazvali ne samo osudu međunarodne zajednice, već i poremećaj u globalnim energetskim tokovima.
Cena sirove nafte bi u tom slučaju doživela ogroman skok, što bi imalo dalekosežne posledice na globalnu privredu, posebno u vreme kada se svet oporavlja od ekonomske krize tokom korone i suočava sa energetskom krizom zbog sukoba u Ukrajini.
Odluka Izraela da izbegne napade na ključne iranske energetske i nuklearne resurse dovela je do trenutnog pada cena nafte. Indeksi Brent i WTI pali su za skoro 5%, što odražava smanjenje napetosti na Bliskom Istoku i ublažavanje strahova od potencijalne eskalacije sukoba.
Međutim, uprkos ovome, izraelska najava ne znači potpuni odustanak od vojnih operacija protiv Irana. Umesto toga, Izrael će, kako se navodi, sprovoditi ograničene udare, ciljajući vojne položaje i infrastrukturu, kako bi se izbegao širi konflikt.
Neki stručnjaci, međutim, smatraju da odluka Tel Aviva nije isključivo proizvod američkog pritiska, već rezultat procene izraelskih bezbednosnih agencija. Naime, poslednji iranski napad na Izrael nije bio dovoljno efikasan da bi opravdao masivan odgovor.
Osim toga, izraelska vlada verovatno računa na to da bi veći sukob mogao dodatno destabilizovati region, a time i oslabiti Izrael na političkoj i ekonomskoj sceni, što bi imalo negativne posledice i za njegov imidž na međunarodnoj sceni.
U ovoj igri globalnih interesa, predsednik Bajden se suočava sa izazovom balansiranja između podrške Izraelu i izbegavanja direktnog sukoba s Iranom, čiji bi rezultati mogli imati ozbiljne posledice po svetsku stabilnost.
Upravo zbog toga, Bajden je javno izjavio da NE podržava izraelske napade na iranske nuklearne objekte, što je sigurno dodatno uticalo na odluku Tel Aviva. Nakon ove izjave ga je bivši predsednik i aktuelni kandidat za novog predsednika Donald Tramp žestoko napao i rekao da bi on za razliku od Bajdena i Kamale podržao u svemu Izrael, pa i u nuklearnom ratu, jer je to samoodbrana od Irana.
Međutim, to ne znači da Sjedinjene Američke Države potpuno odbacuju izraelske akcije protiv Irana – Bajdenova administracija ostaje posvećena podršci Izraelu, ali na način koji ne bi destabilizovao globalne tokove.
Na kraju, ova situacija odražava dugogodišnju složenost odnosa između Irana i Izraela, dve regionalne sile koje su godinama u sukobu u tzv. „senci“.
Dok svet strahuje od otvorene vojne konfrontacije, jasno je da nijedna strana nije spremna da se u potpunosti povuče. Odluka Izraela da smanji obim svojih vojnih akcija možda je privremeno rešenje, ali dugoročni mir u regionu je i dalje neizvestan.
Nemačka analiza: Šta čeka Srbiju posle izbora u SAD – Vučić i Rama bi mogli…https://t.co/EduCE4IJrd
— SRBIN info (@srbininfo) October 17, 2024
