Морам да признам да ме изненади када од озбиљних људи чујем да би Експо требало задржати. Кажу да имамо међународну обавезу и да нам не гине плаћање пенала због отказивања изложбе. Па шта заправо треба да платимо?
Обавезујућа правила за Србију, донета у складу са међународним конвенцијама, предвиђају надокнаду оправданих трошкова учесницима, осим у случају настанка неке природне више силе. Али шта би заправо били ти трошкови? Купљене авионске карте? То могу сами да врате. Или маркетиншки уговори које су закључили због изложбе? Или неке друге ситнице? Уз то, не заборавимо ни то да Биро за међународне изложбе има право на два одсто прихода од продатих улазница.
Али то је заиста мачји кашаљ у односу на пар милијарди евра (или више) које би за Експо тек требало потрошити. Зар није боље да изложбу одмах откажемо и, као озбиљна земља, свим учесницима, уз извињење, понудимо компензацију, а поштедимо се трошкова изградње делфинаријума, резиденцијалниог комплекса од 1.500 станова усред недођије код Сурчина, железничке пруге од Земуна преко Аеродрома до Експо комплекса и осталих сличних бесмислица? Да не помињем национални стадион, који се гради као да немамо већ два, у самом центру Београда.
На то експољупци одмах потежу свој најјачи аргумент: сви ти објекти наводно ће повећати БДП за један до два одсто, а без њих ћемо тај раст изгубити. Како да не. Тек би половина тог новца завршила у грађевинама, а друга половина у џеповима лоповске дружине из СНС-а. Зато се немојте надати: осим на папиру, БДП не би порастао ни приближно онолико колико би писало у статистичким извештајима.
И само да подсетим: БДП расте и кад се изгради одавно обећана канализација у Борчи. Уосталом, БДП расте и кад некога заболи зуб, па оде код зубара и плати преглед и терапију. Не брините ви за раст БДП-а. Зар није боље да од тог новца намењеног за Експо, уз већ поменуту Борчу, обновимо сва породилишта и болнице у Србији – а приватном сектору оставимо да гради у сигурној и уређеној правној држави? Јер то би заиста био задатак нове власти: да Србији врати привредни амбијент у коме може сигурно, достојно и успешно да се ради и зарађује.
Легендарна је корупција која је уграђена у скоро сваки уговор везан за Експо. Колика је тачно, вероватно никада нећемо сазнати. Али ако Експо заживи, само ће још порасти.
Медији већ брује о скандалима. Компанија Експо 2027 сама је обавестила јавност о додели 3,2 милиона евра Биљани Типсаревић, супрузи Јанка Ћаци-Типсаревића, са којом је потписан оквирни споразум о шивењу униформи за запослене и волонтере на Експу. Али то није једини пример.
ЦИНС извештава да су међу уговарачима још и Марко Чадеж, Љубиша Буха Чуме, па онда извесни Александар Видојевић, познатији као Аца Рошави, као и син Дејана Миленковића Багзија. За сина Звездана Терзића, пак, на овој грандиозној изложби одвојене су паре за изградњу две овеће изложбене хале. И сад ће вам они без проблема (и без скривених хаварија) препустити те послове некоме другом – да их заврши (и узме паре) до отварања изложбе?
Не могу да се отмем утиску: јесмо ли већ заборавили да у том пројекту готово ниједна грађевина нема регуларну грађевинску нити употребну дозволу? Нити им је, захваљујући лекс специјалису, то уопште потребно.
А знајући како граде, само ме једно интересује: кога да окривимо ако неком објекту, не дај Боже, усред изложбе отпадне надстрешница? Вучић за то више не би био крив. Криви бисмо били ми, који настављамо његовим путем и завршавамо његов пројекат. Е то је та хипер-виша сила због које би читаву ову глупост требало једноставно отказати. Што пре.
Даница Поповић, Радар



























