Прочитај ми чланакАмерички председник Доналд Трамп изјавио је да ће Куба бити следећа док хвали „успехе“ својих војних операција у Ирану и Венецуели, док Вашингтон наставља да гуши Хавану блокадом нафте.
Претња долази и поред тога што се Хавана сложила на разговоре са Вашингтоном у покушају да „пронађе решења кроз дијалог за билатералне разлике између две земље“, рекао је председник Мигуел Диаз-Канел.
Говорећи на инвестиционом форуму у Мајамију у петак, амерички председник је рекао да је његова политика „мир кроз снагу“ – укључујући упад ради отмице председника Венецуеле Николаса Мадура у јануару и одлуку о рату у Ирану током трајања преговора прошлог месеца – била „веома, веома успешна“.
„Изградио сам ову велику војску. Рекао сам да је никада нећете морати користити. Али понекад мораш. А Куба је следећа, успут,“ рекао је публици.
„Али правите се да нисам то рекао. Молим вас, правите се да нисам. Молим вас, медији, игноришите ту изјаву. Хвала пуно. Куба је следећа,“ додао је.
Трамп је више пута претио да ће „узети“ Кубу „на неки начин“, упозоравајући на „потпуну блокаду нафте“ и царине за земље које снабдевају острво горивом.
Куба се у последњих неколико месеци суочила са озбиљним несташицама горива и прекидима струје након што је Каракас, некада најближи савезник Хаване, зауставио испоруке нафте под притиском Вашингтона.
У суботу је кубански министар спољних послова Бруно Родригез осудио „жестоку блокаду“ снабдевања горивом од стране САД, називајући је „бруталним ударом“ по економски систем земље.
„Више од 67 година САД намећу економски рат Куби са намером да нашкоде економији и ускраћују приступ тржиштима и технологији,“ навео је у објави на X-у, истичући да таква „немилосрдна агресија“ против наводно неспособне кубанске владе само показује сопствену слабост Вашингтона.
У међувремену, Куба је покренула националне цивилно-војне вежбе које укључују резерве и локалне јединице, у оквиру доктрине одбране „рат целог народа“.
Чак и пре енергетске блокаде, свакодневни живот већине Кубанаца био је дефинисан несташицом. Просечна плата износи око 6.830 кубанских пезоса месечно, што на црном тржишту износи свега око 30 долара.
Породице дуго зависе од дознака родбине из иностранства. У две године пре тренутне кризе, нето емиграција премашила је 500.000 људи.
