Подешавања / Settings

Србија само што није добила тачан датум, по свој прилици 21. јануар, као званични почетак преговора о приступању ЕУ. Али и сама та минимална доза неизвесности ће добро послужити медијима у Србији током празничног затишја, да попуне зјапећу празнину коју светлуцаве жуте звездице на плавој подлози покушавају да забашуре.

Русија планира да инвестира у хартије од вредности Украјине 15 милијарди долара. Истовремено цена гаса за Кијев ће бити привремено спуштена скоро један и по пут. До таквих договора дошли су председници Русије и Украјине Владимир Путин и Виктор Јанукович.

Украјина и ЕУ су успоставили дипломатске односе 1991. године. Од 1991. године Украјина користи и финансијске програме за бивше републике СССР-а. Taчније, преко TACIS програма је добила од Брисела у периоду од 1991. до 2006. године око милијарду евра (или око 60 милиона евра годишње).

Русија ће уложити 15 милијарди долара из свог резервног фонда у украјинске папире од вредности, а цена руског гаса за Украјину ће бити смањена практично за трећину, рекао је руски председник Владимир Путин на прес конференцији одржаној након Шестог заседања међудржавне комисије Русије и Украјине, преноси Интерфакс.

Активност Будимпеште у украјинском правцу постаје све приметнија. Мађарска је заинтересована за Закарпатје (тј. Закарпатску Украјину), у коме компактно живи мађарска етничка мањина од 150.000 људи (тј. 12% становника Закарпатске области), од којих преко 90% сматра да им је мађарски матерњи језик.

О спољнополитичким односима у данашњој Европи и да ли би Србија требало да се окрене ЕУ или Русији, редакција „Србин инфо“ је разговарала са Борисом Надом, књижевником и стручњаком за геополитику.

Премијери Србије Ивица Дачић и Украјине Николај Азаров, поводом могућег приступања њихових земаља Европској унији изнели су два потпуно различита мишљења. Док је Дачић с једне стране изјавио да је једини спас за Србију у приступању Европској унији, украјински премијер сматра да би баш то за његову земљу значило економску пропаст. Дакле, како је могуће да поменута двојица државника на сасвим супротан начин виде будућност својих земаља, иако их муче слични проблеми?

Шампион света у тешкој категорији у верзији Светског боксерског савета (WБЦ) Виталиј Кличко повукао се данас из спорта да би се посветио политици.

У међувремену европски комсера Штефан Фјуле је изјавио на Интернету да је рад на споразуму са Украјином обустављен. То се може разматрати као покушај да се притиску украјинске власти и да се убрза доношење одлуке о асоцијацији са ЕУ, истиче потпредседник Центра за моделовање стратешког развоја Григориј Трофимчук.

Уколико Кијев затражи, Москва би могла да јој да зајам, каже помоћник руског председника. Украјини треба 17 милијарди долара за исплаћивање дуга у 2014. Виктор Јанукович у уторак увече са Владимиром Путином. Демонстранти за исто време најављују велике протесте.

ЕУ је суспендовала рад на Споразуму о придруживању са Украјином. Ово је изјавио комесар за проширење- Штефан Филе. У међувремену, у Кијеву се страсти не смирују, у недељу (15. децембра) десетине хиљада противника владе одржале су „дан достојанства“ на Тргу независности. Истовремено, са својим нешто мањим простестом, али ипак веома масовним окупљањем, наступиле су присталице Виктора Јануковича и Партије региона.

Председник српске дијаспоре Драган Станојевић је један од оних политичара који се бори да његова земља свестрано јача односе са братским словенским народима. Због тога је он врло забринуто доживљавао „булдожерску револуцију“ у Србији 2000. године, која је државу одвела у правцу вечитих евроинтеграција. Исти осећај г. Станојевић има сада и у Украјини

Русија нуди Украјини даљу интеграцију која ће увећати њену трговинску размену са Русијом и донети јој, Украјини и народу Украјине, преко 100 милијарди долара у истом периоду од седам година у коме САД/НАТО/ЕУ нуде једва једну милијарду.

Лидер партије УДАР Виталиј Кличко се састао са америчким сенатором Џоном Мекејном, који је допутовао у Кијев.

Филарет је изјавио да Украјина треба да гледа на Запад и да се придружи Европској унији, а да председник Јанукович, који је недавно изјавио да Украјина неће пристати на дуго очекивани трговински споразум са ЕУ, треба да поднесе оставку.

Запад не жели да се помири са тим да председник Јанукович није потписао споразум о европској интеграцији. У Кијеву и Бриселу опет се говори о томе да ће документ ипак бити потписан – на наредном самиту 2014. године. О прогнозама развоја ситуације говоре експерти

Русија жели да има више моћи да би заштитла своје вредности, али не да би доминирала над светом, рекао је политички аналитичар Мартин Мекаули, за „Русија Данас“ у својој анализи обраћања Владимира Путина Руској нацији.

Оно што данас видимо у Украјини су сада већ отворене манифестације дуготрајних субверзија Украјине свим инструментима које користе Сједињене Америчке Државе, укључујући и оне под контролом ЦИА-е, Стејт департмента, војно-индустријског комплекса, банки, НВО, корпорација и америчких сурогата у ЕУ и НАТО, које ћемо једноставности ради звати „САД/НАТО“.

Главни митинг владајуће партије региона планиран је за сутра, а Азаров је у данашњем наступу прецизирао да би споразум о слободној трговини са ЕУ, који замало није био потписан у Виљнусу, отворио украјинске границе туђој роби под условима у којима би Кијев само губио.

Лавров је рекао да без сумње иза свега стоје провокатори и додао да је чињеница да су западни партнери очигледно изгубили осећај за реалност, што га чини веома тужним.