Ознака: Светозар Поштић
Типови руског човека или Откуд љубав Срба према Русији
У данашњој Србији опредељење између Запада (САД и Западна Европа) и Истока (Русија) може се упоредити са избором између тела и духа. Они којима импонује моћ и материјална достигнућа Америке и богатство и уређеност Западне Европе више су окренути задовољавању својих телесних потреба, а они који су окренути Русији (овде не мислим на обновљену нуклеарну […]
О ТЕШКОМ ПРЕЛАСКУ С ХРИШЋАНСКЕ ТЕОРИЈЕ на јеванђељску праксу
У време СФР Југославије није се могло наћи много духовне и црквене литературе. Верници, којих је тада било веома мало, читали су Јеванђеље и ишли на богослужења. Своју веру проверавали су на опиту. Пошто је хришћанин лако могао бити осуђен и исмејан, није било лако сачувати посвећеност вери ни љубав и стрпљење према ближњем, па […]
СВЕТА ЈЕЛИСАВЕТА: Немачка принцеза која је заволела православље
У првим ноћним часовима 18. јула 1918. године, дан после убиства царске породице, Јелисавети Фјодоровној, рођеној сестри царице Александре и удовици Великог кнеза Сергеја Романовог, царевог стрица, наредили су да уђе у камион. Кренули су у непознатом правцу. Све који су са њом до тада били заточени у Алапајевску, граду на обронцима Урала удаљеног 150 […]
ЗАБЛУДА о сталном напретку
Постоји једна фундаментална грешка у схватању историје у западном свету. Већина људи је убеђена да свет и човечанство стално напредују. Мишљење које убедљиво преовлађује је да се људи на један или други начин усавршавају, и да је време у коме живимо боље и вредније од прошлости. Ово убеђење је донекле повезано са нестанком неких несрећа, […]
СВЕТОЗАР ПОШТИЋ Узроци и последице раскола између грчког Истока и латинског Западa
Последњи старац Српске Цркве, Тадеј Витовнички, говорио је да је свака Света Литургија као атомска бомба бачена у пакао. Због тога човеков највећи непријатељ улаже све своје лукавство да споља и изнутра подрије Православну Цркву. Данас, када владари света „стуб и утврђење истине“ покушавају да потчине папи римском, добро је подсетити се на разлоге који […]
ЗНАЊЕ БЕЗ МУДРОСТИ: „Картезијански моменат“ и губитак приступа истини
Када говоримо о знању, обично мислимо на гомилање података и бројки. За савременог човека, „знати нешто“ значи поседовати искуство да се нека идеја оствари, и располагати информацијама које се могу ефикасно применити у животу. Али није увек било тако. До 17. века, знање је означавало појам који данас означавамо речју „мудрост“. Промена значења ове речи […]