Подешавања / Settings

Хакија Мехољић, ратни командант бошњачке полиције у Сребреници и један од протагониста филма „Сребреница – издани град“, у којем је сведочио о морбидној понуди Алије Изетбеговића да се интервенција НАТО против Срба испровоцира покољем 5.000 сребреничких Бошњака, тврди да је у прошлости добијао баснословне новчане понуде само да би држао језик за зубима!

Премијер се спремао да Ангели Меркел – тој доброј жени – на тацни преда све што она жели… Данима је вежбао пред огледалом изговор Велике тајне, коју нико осим њега не види. Да, изрекао ју је: „И ниjе ме срамота да то кажем,

Срби у Сребреници забринути су после јучерашњег напада на премијера Александра Вучића у Меморијалном центру Поточари и оцењују да се ради о нападу на државу Србију и српски народ.

Пострадали Срби од стране злочинца Насера Орића:

Да би се схватила сва безумност, нељудскост и неморалност одласка Александра Вучића (кентаурско биће: пола премијер, пола Жена у црном) на „комеморацију“ у Поточаре, није згорег направити једно поређење са догађајем који се одиграо тачно пола века пре сребреничких дешавања.

Фигаро пише да „више историчара оспорава квалификацију да је то био геноцид, попут специјалисте за геноцид, Ива Тернона који је оптужио Међународни кривични суд да је ‘отворио Пандорину кутију’ кад је квалификацију за геноцид проширио на злочин у Сребреници“.

Он је додао да су чак и они Бошњаци, који се нису придружили нападу на премијера Србије, ћутали или хорским узвицима, исказивали разумевање за нападаче и њихово недело.

У суботу 11. јула 2015. године Српски покрет Двери је организовао заједнички одлазак у храм Светог Марка у Београду, у знак сећања на српске жртве које су страдале у сребреничко-подрињском крају од 1992. до 1995. године.

Са слике се јасно види да је нападач имао на глави шапку и да је био на врло ризичном растојању од премијера Србије.

Зато је данашња сребреничка парада, осим што је парада срама и лажи уједно и парада лицемјерја балканских пацова.

За Запад су то Срби, али то њихово виђење Срба као „исконског зла“, које они као синоним за глобалну цивилизацију треба да сузбију толико је саморазумљиво, толико неупитно, и толико неспорно да они чак нису у стању да виде „зашто њихова резолуција вређа Србе“.

Слике напада на чланове српског премијера и делегацију Србије изгледале су драматично: маса је узвикивала „аллахи екбер” – „Бог је један”, „Вучићу, напоље”, „Умри, четниче”, али премијер Србије ниједним својим поступком није изазвао гнев дела Бошњака који су присуствовали двадесетогодишњици Дана сећања на злочин у Сребреници. – Аваз: Ухапшен један од нападача на Вучића.

Чланови Српског сабора Заветници у центру Београда послали су поруку: “Стоп лажима о Сребреници!” Упркос стравичној полицијској репресији део руководства и неколико десетина чланова покрета успели су на кратко да приђу платоу испред Народне Скупштине и рашире паролу: “Срби су жртве геноцида у Сребреници!” Јаке полицијске снаге спречиле су Заветнике да испред Скупштине истакну фотографије […]

Воjни аналитичар Mирослав Лазански оценио jе данас да напад на премиjера Србиjе Aлександра Вучића након званичног дела комеморативног скупа у Поточарима показуjе да некоме ниjе стало да таj догађаj прође мирно и да ће помирење у региону ићи тешко.

Генерал Ратко Младић, поред тога што се показао као изванредан стратег и врхунски војсковођа, остао је упамћен као прави „народни војвода“ и необично племенит и храбар генерал који је константно са својим војницима био по рововима и на првим линијама фронта, а то је подразумевало и опуштену непосредну комуникацију са војском.

Председник Владе Србије погођен је каменом у главу, сломљене су му наочаре и већ је стигао у Београд.

„Водио сам делегацију наше земље на помен невино страдалим жртвама у Сребреници, замољен сам од домаћина да не говорим на том скупу, поштовао сам, био пристојно, чак и срдачно дочекан од породице жртава, од мајки убијених, од господина Д

Премијер Србије Александар Вучић стигао је у Сребреницу нешто иза 10 часова. Он се по доласку није обраћао новинарима, и уписао се у Књигу жалости.

Прочитајте одговор Youth Initiative for Human Rights-a на питање да ли смеју да се запале свеће и за убијене Србе. Ово су вредности прозападног невладиног сектора у Србији који жели да српска држава буде чланица НАТО савеза.

Због свега овога Српски покрет Двери поставља питање надлежном министру Небојшу Стефановића шта је разлог за ову забрану и да ли то значи да делегација Патриотског блока Српског покрета Двери и ДСС ни сутра, на Петровдан, неће моћи да изађе из Србије и посети Републику Српску са жељом да присуствује одавању почасти убијеним Србима на тим просторим; и које уопште може бити образложење МУП-а за ово ограничавање слободе кретања опозиционих политичких првака?