Podešavanja / Settings

Srpski komunisti uhvatili su u klopku Dražu Mihailovića, vođu velikosrpske buržoazije i zaklali ga zubima – napisao je Vladimir Dedijer u svom pismu Petru Stamboliću.

Pre 69 godina pripadnici OZNA-e uhapsili su vođu četnika Dragoljuba Dražu Mihailovića u okolini Višegrada, a na montiranom sudskom procesu on je osuđen i streljan na nepoznatom mestu.

Na vestima televizije B92, protivnike Mihailovićeve rehabilitacije je na dan najnovijeg odlaganja zastupao Aleksandar Kraus, predsednik „Saveza antifašista Srbije“, koji je koristio već poznate argumente: četnički pokret je bio „kvislinški“, Mihailović je bio u ravni Petena, a rehabilitacija bi predstavljaja reviziju istorije, što bi bilo „katastrofalno“.

Kako je Specijalna policija pred kraj rata rasturila nemačku špijunsku grupu i tako nenamerno pomogla partizanskom pokretu.

Jedan od učesnika postupka, savetnik predsednika Srbije Oliver Antić podsetio je da se postupak vodi već osam godina i da je njegovo odugovlačenje potpuno besmisleno, jer je masa dokaza potpuno nepotrebna.

Ceremonija uručenja upriličena je u ambasadi Rusije u Beogradu, povodom 23. februara, Dana branilaca Otadžbine, to jest praznika Vojske Rusije, a pre toga sovjetske Crvene armije, navodi agencija Beta.

Glumac, reditelj i scenarista o novom filmu, našim podelama, svetskim turbulencijama, Moravi i selu.. Pre ćemo oprostiti drugima nego sebi samima.

Srbi su se u ruskom građanskom ratu koji je počeo 1917. godine fanatično tukli na obe strane. Odbijali zakletvu srpskom kralju, ali ne i austrougarskom caru. Tito: Najviše sam voleo misije na srpskom i ruskom frontu

Srbija je u Drugom svetskom ratu bila uglavnom četnička, dok je Vojvodina bila partizanska, izjavio je Živan Marelj.

Jedna od najvećih i najnotornijih laži anti-srpskog i anti-srbijanskog titoističkog režima nakon Drugog svetskog rata pa sve do danas jeste da su jugoslovenski partizani pod rukovodstvom Josipa Broza Tita (1892-1980) vodili patriotsku borbu za oslobađanje zemlje od stranih okupatora i da su jugoslovenski partizani jedini vodili tu borbu.

Borci Harkovskog partizanskog odreda I. Starinova raportiraju da su u poslednja tri meseca aktivno bili uključeni u antifašističke aktivnosti na području Harkovske Narodne Republike.

Na internet izdanju „Ruske reči“ (ruskarec.ru) od 26. oktobra 2014. g. se pojavio autorski članak Aleksandra Širokova pod naslovom „Crvena armija: Oslobodilac ili okupator?“, a povodom 70-togodišnjice tzv. „oslobođenja“ Beograda (20. oktobar 1944. g.) od strane Brozovih prekodrinskih partizana i sovjetske Crvene armije. Na ovaj članak se u istom kontekstu nadovezuje i prethodni članak sa istog portala „Moj deda je oslobađao Beograd“ Dinare Čračove od 20. oktobra 2014. g.

Ti baštinici ne samo da su proslavili navedenu 70-ogodišnjicu, već su i u goste pozvali predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, pa su čak i veoma uspešno organizovali vojnu paradu srpske vojske.

Put od Banjice ka Jajincima bio je put u jednom smeru. Ipak, nekoliko logoraša uspelo je da pobegne natrag u život.

Operacije za oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu započele su borbama za grad Smederevo u oktobru 1944. godine i bile su rezultat furioznog napredovanja sovjetske Crvene armije iz pravca Rumunije i Bugarske, kao i istrajnog napredovanja partizanskih jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Srbiji. U prvim satima 16. oktobra, pod velom noći, izvršen je desant sovjetskih trupa koje su dejstvovale u okviru Dunavske flote.

Nekoliko hiljada civila ubijeno za nepuna dva sata. 28 „prijateljskih“ bombardera sručilo 69 tona bombi.

Nekoliko puta u životu je Mirko Tepavac bio na ivici smrti, ali sudbina je udesila da umre u dubokoj starosti.

Vijanje po šumama i gorama u Drugom svetskom ratu na ovim prostorima imalo je u tom trenutku odjeka i u svetskoj kinematografiji.

Kada se u junu 1941. Dragoslav-Cile Marjanović, golobradi momčić iz Ivanovaca u Kačeru, zaputio u slobodne srpske planine, nije ni mogao da predvidi da će taj čin dramatično izmeniti njegov život. Prvi put tada video je Dražu Mihailovića, pukovnika kojem je – zbog njegove očinske brige, blagog karaktera i dubine idealizma – ostao veran celog života.

Na istim nemačkim spiskovima nalaze se stotine pogubljenih simpatizera oba pokreta, od 1941. do 1944, kaže autor izložbe „U ime naroda” Srđan Cvetković