Подешавања / Settings

Да ли онај ко жели да помогне најављује помоћ, или једноставно помогне. Да ли онај ко искрено помаже уцењује и поставља услове? Ако се помоћ добија за испуњење услова зар то онда није куповина услуга. А ако је тако зашто ми своје услуге продајемо испод свих цена? Зашто продајемо оно што нема цену? Зашто продајемо душу?

Срби су народ који је свако парче своје земље натопио крвљу својих предака. Испод сваког камена ове земље налази се по једно брдо костију наших ђедова. Сваки корак по тлу Србије проткан је сенима наших старих. Све то је тако јер је Србин стварајући своју државу знао само за један пут. Пут који је заснован на части и поштењу. Пут чојства и јунаштва, пут Светосавља. Јуначко срце и топла душа Србина омогућила је да ми данас са поносом говоримо о својој историји.

Историја је, говорили су Латини, „учитељица живота“. Непотребно је ићи тежим путем и сваки пут испитивати шта ће бити ако су нам наши преци већ дали пример за то. Историја нам служи да би знали ко су нам увек били и остали пријатељи, а ко никад није био па логично никад и неће бити.

Много се данас променило, ништа није као некад. Приписују то напретку цивилизације. Кажу да је цивилизација напредовала толико да нам је све доступно. Живи се много брже, толико да на крају нећемо ни осетити да смо живели. Сећања ће нам испуњавати само мисао: „ех да сам имао више времена“.

Они не познају вредности духовне. Не схватају да ништа није почело од њих, па се тако са њима неће ни завршити.
Вероватно и не знају када је био Петровдан.

Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију реч свога језика.

Мишљење које није део устаљеног клишеа који су нам унапред задали није пожељно, а још чешће немогуће га је уопште изнети у јавност.