Podešavanja / Settings

Sagovornik Jovane Vukotić u ovonedeljnim „Poslovnim razgovorima“ je gospodin Miomir Miša Brkić, novinar i ekonomski analitičar. Naš gost je svojevremeno bio jedan od urednika „Ekonomist magazin-a“ i nedeljnika „Vreme“, a sada je jedan od urednika časopisa „Novi magazin“.

Nemačka već decenijama nije bila tako neomiljena u Evropi, tvrde opozicioni socijaldemokrati, koji su, pola godine pred savezne nemačke izbore, za to optužili, upravo, kancelara Angelu Merkel.

Banke na Kipru, koje su 16. marta zatvorene kako bi se sprečio odliv kapitala sa ostrva, u četvrtak su ponovo otvorene, a ispred ekspozitura su se stvorili dugi redovi građana.

Najbogatiji Srbi koji nvac drže u bankama na Kipru mogli bi da ostanu bez čak sto miliona evra zbog ekonomskih mera koje će biti sprovedene u toj zemlji.

Predstave nemačke kancelarke Angele Merkel o evropskoj integraciji izgledaju tako da Evropa treba da se pokorava i savija pod nemačkom politikom, ocenjuju nemački komentatori, dok politički nedeljnik “Špigel“ piše da drama spasavanja Kipra pokazuje da se evro-konflikt sve više razvija kao borba za nemačku dominaciju nad Evropom.

Zbog paketa pomoći od 10 milijardi evra, Nikozija prihvatila mere koje će joj onemogućiti da bude ofšor zona za pretežno ruske klijente.

Dok premijer Rusije Medvedev kaže da je na Kipru nastavljena otimačina, predsednik Putin spušta loptu izjavom da će podržati napore EU da se prevaziđe kriza.

Kriza na Kipru je, kako se čini, bajata vest – nova zemlja oko koje se treba brinuti je Slovenija.

Ministri finansija evrogrupe i kiparske vlasti postigli su kasno sinoć dogovor o paketu pomoći za Kipar nakon dramatične briselske sednice koja je više puta odlagana.

Poslednji čas za finansijsku pomoć Kipru, hitan sastanak s ministrima evrozone. „Proročanstvo“ arhiepiskopa Hrizostoma: Propašće evrozona!

Nekoliko stotina građana Kipra okupilo se danas ispred sedišta Evropske unije i predsedničke palate u Nikoziji u znak protesta zbog mogućeg usvajanja plana za spasavanje ostrva od bankrotstva.

Ako to Brisel i njegove banke rade svojim državljanima, makar i Kipranima, šta li tek mogu nama, golim i bosim Srbima?

Kipar pokušava da uvođenjem poreza na uloge u Banci Kipra, koji je noćas odobrio i nacionalni parlament, pribavi sumu od 5,8 milijardi evra, koliko je vladi u Nikoziji potrebno da bi EU i drugi zapadni kredititori odobrili finansijsku pomoć vrednu deset milijardi evra, kako bi ugrožena članica Unije u narednih nekoliko meseci izbegla bankrot.

Dve trećine stanovnika zemlje pred bankrotom žele da vrate kiparsku funtu jer neće da trpe pritisak EU, dok vlada pokušava da ispuni sve uslove kako bi od Unije dobila pomoć

Medvedev kiparski plan o oporezivanju štediša uporedio sa eksproprijacijom iz sovjetskih vremena.

Turskoj je po volji što je Kipar oslabio. Međutim, to nikako neće uticati na šanse Turske da uđe u EU. One su minorne

Rusija je završila pregovore sa Kiprom, ali predlozi kiparske strane nisu zainteresovali Moskvu, izjavio je jutros novinarima ruski ministar finansija Anton Siluanov.

Zvaničnih podataka o iznosima depozita srpskih državljana i firmi na Kipru nema. Nezvanično, procene su da na štednji ili protočnim računima građani Srbije u ovoj zemlji danas imaju između pet i osam milijardi evra.

Kipar se, nakon izrečenog „ne“ planu EU za oporezovanje bankarskih depozita kao uslovu za pomoć od deset milijardi evra, sprema za „da“ Rusiji. U igri je i davanje eksploatacionih prava „Gaspromu“ u zamenu za keš.

Premijer Dmitrij Medvedev je jutros zapretio da će Rusija preispitati učešće evra u ruskim rezervama ako rešenje za finansijsku krizu na Kipru pogodi ruske interese.