Podešavanja / Settings

Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je danas da je oslobađajuća presuda lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom neočekivana, naročito ako se imaju u vidu praksa i dosadašnja iskustva sa tim sudom.

Potpredsednik Vlade Rusije Dmitrij Rogozin čestitao je lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju oslobađajuću presudu i nazvao ga svojim prijateljem.

Malo pre su me moji saradnici obavestili o presudi. Konačno su se pojavila dvojica časnih sudija, koji su pokazali da su čast, profesionalizam i obraz iznad političkog pritiska i sa pravnog aspekta doneli jedinu moguću presudu – rekao je Vojisav Šešelj, lider radikala, na koferenciji za novinare povodom današenjeg izricanja oslobađajuće presude u Haškom tribunalu.

Odmah posle oslobađajuće presude kojom ga je Haški tribunal, četiri godine od završetka suđenja, u prvostepenoj presudi oslobodio j po svim tačkama optužnice za zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba, lider radikala se oglasio na Tviteru sa jasnom porukom za predsenicu Hrvatske, Kolindu Grabar-Kitarević:

Haški tribunal, četiri godine od završetka suđenja, u prvostepenoj presudi oslobodio je lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja po svim tačkama optužnice za zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba.

Svi mogući scenariji presude koju će u Hagu danas izreći Vojislavu Šešelju pozitivno će, što je paradoksalno, uticati na njegov rejting na izborima.

Šta Tadić misli o povlačenju intelektualne elite, šta njegova opcija novo nudi na izborima, zašto se zalagao za jednu izbornu kolonu demokratskog korpusa, ako je pre samo dve godine bio za dve kolone kada je napustio DS, pročitajte u intervjuu za najnoviji Nedeljnik, kao i njegove stavove o Aleksandru Vučiću, Demokratskoj stranci, presudi Karadžiću, Saši Raduloviću, Vojislavu Šešelju, Bošku Obradoviću, Ivici Dačiću…

U emisiji su pozvani, da u debati učestvuju i kažu svoj stav o Vojislavu Šešelju, i navodnim njegovim ratnim zločinima!, Miroslav Lazanski (SNS), dr Sanda Rašković-Ivić (DSS-Dveri), Gordana Čomić (DS), ali nijedan predstavnik radikala.

Predsednik SRS Vojislav Šešelj izjavio je na tribini u Čačku da će se na predstojećim izborima u Srbiji pokazati koje su stranke za EU, a koje za Rusiju.

Grupa intelektualaca iz Vranja, univerzitetskih profesora i njihovih saradnika, napustila je SNS i prešla u Srpsku radikalnu stranku i sada čini Savet za obrazovanje i kulturu Pčinjskog okruga SRS.

Govor premijera Vučića u Varvarinu[1], povodom sedamnaest godina od agresije NATO-a na Srbiju, zbog izrazite nekoherentnosti i nelogičnosti bio je za sve razborite slušaoce uznemirujući.

Koalicija Dveri – Demokratska stranka Srbije danas je Pokrajinskoj izbornoj komisiji predala listukanidata za pokrajinske izbore i 6.180 potpisa građana koji su podržali tu listu.

Srpska radikalna stranka održala je veliki protestni skup u centru Sombora pred više od 5000 ljudi. Na skupu su govorili lokalni stranački funkcioneri, haški optuženik Jovo Ostojić, predsednik zapadnobačkog okruga Milan Ćuk, potpredsednik stranke Milorad Mirčić i predsednik stranke, prof. dr Vojislav Šešelj.

Đurađ Jakšić je najbliži saradnik potpredsednika stranke Milorada Mirčića i uživa veliki ugled među radikalima.

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj u intervjuu za rusku agenciju „Raša tudej“ poručio je da je Međunarodni tribunal za ratne zločine u Hagu, lažni antisrpski sud sa zadatkom da falsifikuje istorijske činjenice…

Na fotografijama koje su podelili na društvenim mrežama vidi se da se Tadić odlučio za crveno jaje, dok je Jovanovićev izbor pao na zeleno.

Juče smo imali miting u Zaječaru, u danas smo bili u Somboru od 12 sati, zatim idemo u Prijepolje, pa Čačak, Prokuplje, Pančevo, Valjevo…, najavio je Šešelj.

Srpska radikalna stranka održala je u miting u Zaječaru, a lider SRS Vojislav Šešelj je okupljenima poručio da je budućnost Srbije u saradnji sa Ruskom Federacijom i Organizacijom za kolektivnu bezbednost i saradnju (OEBS).

Izbori 2016. godine su jedanaesti po redu od uvođenja višepartijskog sistema 1990. godine. 90-ih godina Srbija prolazi kroz teška vremena. Raspad Jugoslavije, pa obojena buldožer revolucija. Bombardovanje kapitala, odvajanje Crne Gore, samoproklamovanje „države“ srpskog regiona Kosova i Metohije – samo mali je deo onoga što je srpski narod morao da trpi.

Da se sutra održavaju vanredni parlamentarni izbori, šest lista bi prešlo cenzus, pokazuje istraživanje agencije „Faktor plus“.