Антон Беликов: Прошло је време причања

0

Овај контраст је изгледао немогућ, неподношљив, погрешан. А кад сам се вратио у Москву, схватио сам да су људи тако устројени – да не примећују ужас, да живе као пре. Нисам могао да се ослободим осећаја да артиљерија гађа Московски државни универзитет, где сам студирао, да је минобацачка батерија близу фонтане код позоришта, да са […]