Подешавања / Settings

Не мора да значи да ће ривалство између Гега и Тоска довести до великог насиља као током распада Југославије или као сада на Блиском истоку, али треба да буде јасно да када идеологија „Велике Aлбаније“ нестане, као када је комунистичка идеологија нестала у Југославији, почињу да се појављују поделе (којима увелико манипулишу страни актери).

Данас је другачије, после толико година, поново на пијаци су Албанци који продају све и Горанци, који у петак, када је традиционални пијачни дан, само купују. Албанци нуде све на горанском, Горанци говоре својим језиком, неки покушавају да са њима комуницирају и на такозваном бошњачком, али углавном, све је у реду између Албанаца и Горанаца. Нико им више не говори да су ,,Милошевићевци„, нико их не назива погрдним именом ,,Шкиње„, којима Албанци ословљавају Србе, иако у Гори, данас нема ни једног Србина.

Због низа пропуста и необјашњених „грешака“ Унмика породица Рајка Миленковића из Косовске Митровице посмртне остатке је добила тек 14 година пошто је пронађен и више од од десет година од позитивне ДНК идентификације. Рајко је нестао 14. новембра 1999. (полиција Унмик је одмах обавештена), његово тело нађено је 29. децембра 1999. у селу Букош, општина Вучитрн, а посмртни остаци породици су предати 13. октобра прошле године.

У Вишем суду у Нишу одржано је припремно рочиште пред почетак судског процеса против седморице чланова терористичке групе Кобре и такозване ОВК.

Четири споразума, које су у Бриселу у уторак потписали Београд и Приштина дефиитивно су поделили косовску политичку елиту и јавност, и док једни сматрају да је Србија добила аутономију, други кажу да још није све готово и да обе стране

Шеф косовске дипломатије Хашим Тачи тврди да Приштина формира суд за ратне злочине како би показала да се такозвана држава Косово ангажује за праведност и суочавање са прошлошћу, што, како је рекао, очекује и од Србије.

„За сада та идеја није реална. Али, и Албанци су поставили задатак да уједине све албанске земље прије 140 година, када су били само слаба провинција Османског царства“, подсећа Гускова, која је инострани члан Српске академије наука и уметности и члан Сената Републике Српске.

Један од рањених шиптарских терориста у насељу Диво (Хероја) у Куманову у интервјуу за емисију „Живот на Космету“ (Јета нë Косовë), говорио је о борбама и убиству његовоих терористичких сабораца као и о убиству македонских полицајаца.

Тероризам је, након напада младог вехабисте на полицијску станицу у Републици Српској, као и дводневне драме у Куманову, постао горућа тема на овим просторима.

Професор Владимир Пивоваров, бивши шеф македонске Војне обавештајне и контраобавештајне службе, упозорава да се пројекат велике Албаније перманентно испуњава док међународна заједница ћути.

Прошле су две године откако су званичници Приштине и Београда потписали тзв. Бриселски споразум о нормализацији односа, који је још више закомпликовао животе Срба и Албанаца на Косову и Метохији.

Локално становништво, пак, тврди да за њих инцидент није изненађење пошто се, кажу такорећи целог месеца тим крајем „кретала велика група непознатих људи вршећи одређене притиске“.

Имање Бранке Милосављевић (81) из косметског села Гојбуља одолева провокацијама обесних комшија. По сваку цену хоће да отму минералну воду са њене дедовине.

За последње четири године ниједна гробница није ексхумирана, нити је почело ископавање, рекао је Трифуновић.

Поводом феномена масовне миграције албанаца са Косова и Метохије, наставка имплеметације Бриселског споразума од стране Владе Србије, најновијих напада на Србе, и осталих актуелних дешавања везаних за Космет, редакција СРБИН.ИНФО је разговарала са Звонком Михајловићем, лидером Срба јужно од Ибра, чланом централне отаџбинске управе Српске радикалне странке.

Прексиноћ је из Приштине са око 500 путника у хладној ноћи кренуло девет аутобуса. За њима је остала уплакана родбина.

Шта ће Србији донети нова капитулација Владе у Бриселу и потписивање споразума о признавање шиптарског правосуђа, као и која је позадина масовног исељавања Албанаца са Космета, за „Србин инфо“ објашњава Звонко Михајловић, бивши председник српске опшзине Штрпци.

18 одсто становништва живи у екстремном сиромшатву са 0,90 центи на дан, док 27 одсто њих живи у сиромаштву са свега 1,40 евра на дан, а да је незапосленост изнад 60 одсто радно способног становништва.

Одлазак Албанаца са Косова и Метохије поприма размере хистерије. Снимци са аутобуских станица широм јужне српске покрајине показују успаничене људе који покушавају да се укрцају за било који од аутобуса који иду ка ЕУ.

Канцеларија за Прешево, Бујановац и Медвеђу, која је отворена у Гњилану, најављена је као место које ће пружати помоћ људима који су пореклом из тих градова, а који сада живе на Косову, у добијања личних докумената, а с циљем остваривања јачих веза између Албанаца који живе у Прешевској долини и на Косову, пре свега на пољу културе и спорта.