Подешавања / Settings

Повод за ову причу дала нам је недавно одржана церемонија у горњомилановачком селу Прањани, где је у саслужењу америчких угледника обележена 75. годишњица спасавања 500 америчких пилота у Другом светском рату. О томе портал Експрес разговараo je са угледним српским историчаром и академиком Љубодрагом Димићем. Зашто Србија ћути о много чему па и о спасавању […]

Главна тема емисије је биле везана за несугласице на Одељењу за историју, Филозофског факултета у Београду, поводом избора др Мире Радојевић у ранг редовног професора Београдског универзитета. У емисији се још говорило и о томе шта историчара чини правим историчарем, покушајима одстрањивања појединих историчара са Филозофског факултета у Београду, зашто оспоравају да др Мира Радојевић […]

То је у емисији Радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“ изјавио професор Филозофског факултета, историчар Љубодраг Димић. Многи су ову седмицу окарактерисали као дане коначног расплета најтежег српског питања али Димић наглашава да је ово само једна од кључних недеља у процесу који траје 140 година. Он сматра да Србија мора да саслуша другу страну, […]

Година 1945. означила је крај Другог светског рата. Са њом је наступило време „набијено“ енергијом ослобођеном у рату и богато историјским појавама и процесима са испреплетаним узроцима и последицама. На границама југословенске државе, у том бурном времену, у регионалним оквирима одигравала се светска историја. На унутрашњем политичком плану наступило је време обнове и изградње, првог […]

Простор на коме је живео српски народ у Хрватској већ у лето 1943. и током 1944. године исказивао је највиши степен економске исцрпљености. Мали посед доминантан у Лици, Кордуну, Банији, Горском Котару, славонском делу некадашње Војне крајине, са екстензивном пољопривредом, старим алатима (доминира рало и мотика) и непродуктивним биљним културама и пасминама стоке и у […]

Опседнутост територијом четири вилајета прерасла је у каснијим деценијама у патолошко непријатељство према суседним државама и народима, засновано на верско-етничкој основи.

Како пишу Вечерње новости низ истакнутих историчара је демантовало председницу Хелсиншког одбара Србије која је пред пред Међународни судом правде у Хагу оптужила Србију да је крива за грађанске ратове у бившој Југославији 90их година, јер се прва отцепила од заједничке државе доношењем, како је она навела, „сецесионистичког Устава“ из 1990.