Подешавања / Settings

Борбе још нису готове, вероватно се ни ноћас неће завршити (пре супротно), али већ сада можемо дати општу процену. Почећу тиме што ћу поновити што сам раније рекао, тако да све има смисла…

Још у фебруару је било наговештаја да ће Широкино постати нови фетиш којег хунта „не може и неће предати“. Од ОЕБС-а смо јуче добили поруку да Широкино држе Новоруске оружане снаге (барем делимично), али су одмах уследила негирања:

„Један за све и сви за једнога“ је принцип на коме су основане ове у суштини антируске организације и принцип на којем су код њих засновани процеси доношења одлука. Све док се позиције свих чланова поклапају, то ствара ефекат синергије. Али чим се појави пукотина у међусобним односима, ове наизглед неуништиве организације постају беспомоћне.

Престоница је препуна милитаната који се увек могу искористити за какав добар пуч. Ситуација је намерно заоштрена. Број војника ће расти, а они само чекају на изговор. „Значајан пораз“ би могао да послужи. Другим речима, за Кијев нема доброг излаза из невоље. Ни времена нема..