Podešavanja / Settings

Ovaj tekst u formi pitanja i odgovora predstavlja uvod u evroazijstvo i evroazijske integracije i namenjen je široj publici koja je nimalo ili sasvim malo upoznata sa ovim temama.

Iz Kazahstana je došla interesantna statistika.

Dogovorne strane su usaglasile pojedine sektore u sferi usluga u kojima će privrednim subjektima biti omogućen maksimalan stepen slobode.

Trougao Evropa-Ukrajina-Rusija može da se pretvori u četvorougao ako u igru uđe Kina. Suočene sa smanjenim radnim tržištem i ograničenim kreditnim resursima istočno i centralnoevropske zemlje prilaze članstvu Ukrajine u EU sa oprezom, strahujući da će Kijev tražiti svoj fer deo kolača.

Rusija nudi Ukrajini dalju integraciju koja će uvećati njenu trgovinsku razmenu sa Rusijom i doneti joj, Ukrajini i narodu Ukrajine, preko 100 milijardi dolara u istom periodu od sedam godina u kome SAD/NATO/EU nude jedva jednu milijardu.

Ono što danas vidimo u Ukrajini su sada već otvorene manifestacije dugotrajnih subverzija Ukrajine svim instrumentima koje koriste Sjedinjene Američke Države, uključujući i one pod kontrolom CIA-e, Stejt departmenta, vojno-industrijskog kompleksa, banki, NVO, korporacija i američkih surogata u EU i NATO, koje ćemo jednostavnosti radi zvati „SAD/NATO“.

Učesnici akcije nameravaju da zatraže zaštitu svetog Aleksandra Nevskog. Oni naglašavaju da je “jeretička ekspanzija sa novom snagom digla ruke protiv našeg naroda, posebno nakon odluke vlade Ukrajine da obustavi integraciju u EU“.

Situaciju hladne glave analiziraju u Berliner cajtungu. „Prednosti Sporazuma o asocijaciji sa Evropskom unijom su apstraktne, to je strateško samoopredeljenje nemerljivo u dolarima ili evrima. A kako su samo divna i konkretna obećanja i posebno pretnje koje stižu iz Moskve! Politička odluka na posletku svela se na obaranje ruku, a tu su mišići Vladimira Putina bili previše snažni.“

Uoči samita zemalja „Istočnog partnerstva“ u Viljnusu EU se plaši jačanja ruskog pritiska na njegove učesnike. Stiče se utisak da se povici: „Upomoć!“ iz Istočne Evrope danas čuju mnogo češće nego ranije.

Trećeg septembra je u Moskvi došlo do radne posete predsednika Jermenije Serža Sargsjana sa predsednikom Rusije V.Putinom. U toku tog sastanka jermenski predsednik je izjavio da je njegova zemlja donela odluku da stupi u Carinski savez, kao i da je Jerevan spreman da preduzme sve potrebne praktične korake i da zatim učestvuje i u formiranju Evroazijskog ekonomskog saveza.

Zakonodavna baza Carinskog saveza – to je više od 100 međunarodnih sporazuma, hiljade stranica pravnih tekstova, zakona, kojima je potrebno ne samo jednostavno priključiti se, već treba dovesti u sklad i ceo državni izvršni mehanizam – istakao je čelnik Evroazijske ekonomske komisije Viktor Hristenko.

Kada su u oktobru 2008. godine Crna Gora i Makedonija priznale jednostrano proglašenu nezavisnost kosovskih Albanaca, nekoliko tadašnjih srpskih zvaničnika burno je reagovalo govoreći da se radi o „zabijanju noža u leđa“.