Pročitaj mi članak
Из Казахстана је дошла интересантна статистика.
За 4 године број компанија са руским капиталом, које се баве својом делатношћу у Казахстану, порастао је 2,5 пута, са 3852 на 10526. Разлог за такав брзи раст је у привлачности Казахстана и његовог пословног амбијента, предности пореског законодавства и евроазијске интеграције. Допунски раст економске активности очекује се са отварањем пуног приступа државним набавкама Евроазијског економског савеза, које се процењују на 200 милијарди долара.
Поред тога, изменила се структура казахстанског извоза у Белорусију. По речима саветника одељења амбасаде републике Белорусије у Алма-Ати Александра Русецког: “За јануар-април 2014. године промет робе је порастао за 14,3%. У том контексту извоз Казахстана у Белорусију је порастао за 29,9%, а извоз из Белорусије у Казахстан за 12,5%, мада смо прошле и претходних година пратили другу динамику: белоруски извоз је растао бржим темпом од казахстанског. У казахстанском извозу у Белорусију порасле су управо испоруке прерађене робе, ја не говорим о минерално-сировинској бази и горивно-енергетским ресурсима, већ управо о прерађеним материјалима. То су минерална ђубрива, производи од пластике, памучна влакна, алуминиум, продукција машинске индустрије. Ето таквих позиција има највише у порасту казахстанског извоза у Белорусију”.
Такође се активирала белоруско-казахстанска сарадња у сфери прављења пољопривредних машина. За производњу жетелачких комбајна “Есил-760″ и “КСК-630″ у Костанају основано је заједничко предузеће са учешћем “Гомсељмаша” и АО “Агромаш Холдинга”. Планови када ће се продукција појавити на тржишту за сада су неизвесни, али прошле године у Казахстану је заједно са Белорусијом било монтирано 390 комбајна “Есил-740″, а у првом кварталу ове године 50 машина.
Осим тога, постало је извесно, да ће ка 1. јануару 2017. године ниво субвенција произвођачима роба у Евроазијском Савезу бити заједнички. Специфично гледано, по речима сенатора Казахстана Икрама Адирбекова: “Државе у оквирима Евроазијског економског савеза договориле су се да ће од 1. јануара 2017. године ниво субвенционисања произвођача роба бити приближно једнак и да тај ниво неће бити већи од 10%”. “То јест, као прво, задржаће се ниво који данас постоји у Казахстану, а ми, такође, још имамо могућност да га доведемо до 10%”, истакао је чиновник. Истакнимо да је неопходност унификације политике у сфери субвенционисања проузрокована суштинским разликама на нивоу дотација у земљама Царинског савеза, а што спречава конкуренцију под једнаким условима међу привредним субјектима у Царинском савезу. На пример у Белорусији ниво подршке пољопровредним произвођачима чини 18-20% од цене производа, у Русији 11-20%, а у Казахстану 4-5%.
Напомињемо да је један од кључних циљева функционисања Царинског савеза квалитативна измена структуре размене робе међу земљама учесницама и раст међусобног прожимања бизнис структура, а такође припрема учесника савеза ка продубљивању нивоа интеграције у оквирима Евроазијског економског савеза, формираног 29. маја 2014. године.
