Подешавања / Settings

„Овде су бродови и војници јуначки стали иза сурових датума, град је постао тврђава, бомбардовали су га Британци, Французи, Немци су бацали смртоносни терет. Али град је истрајавао, трпећи ожиљке, навикнут да се покрива шињелом. Душе храбрих морнара лете као птице и увек ће сањати светлост завичајних светионика“, пева Рогозин. Град се, каже аутор, сећа и грађанског рата — овде […]

Говор српској војсци и резервном батаљону поручника Тасића из представе Свети Георгије убива аждаху. Како треба да се бори српски војник у борби против непријатеља

Од јединог становника у селу, старца Мије, траже податке о броју српских трупа у том крају, особито на путу према Сави. У дужем разговору старац успева да их убеди да крену правцем где је било највише српских војника, истичући да их на другим путевима чека сигурна смрт од четника. На питање да ли им он није пријатељ, чича их назива бандитима и лошим људима. Непријатељска јединица прихвата правац који је предложио чича Мија, под условом да он иде напред.

Набујала Западна Морава нанела је стабло дуго десет метара на (већ угрожени) висећи мост и закачило се на сајле за његову стабилизацију. Проблем је што се испод моста налазе цеви за водовод за снабдевање читавог града Трстеника.

Многи су мислили да је Принцип једно дете, закључио је сажаљиво психијатар др Мартин Папенхајм, једини човек из спољњег света коме је 1916. дозвољено да уђе у тврђаву казамат Терезијенштат и разговара с атентатором на аустријског престолонаследника Франца Фердинанда.

Није то било никакво херојско српско „не“, али је још мање било безвредно српско „не“