Подешавања / Settings

Уочивши да „логика срца“ суди на други начин од „логике ума“, Блез Паскал је био опрезан у величању моћи ума. Дубоко свестан људске немоћи Паскал се пита: „Јер шта је, најзад, човек у природи?

Књига „Финис Германиа“ је једно, афера око ње је друго; оно што је речено је једно, оно што је прочитано је друго. Ради се о два пара чарапа, честом феномену код рукописа који се апстрактно-теоријски баве неуралгијским тачкама историје и политике. Како је јавна галама око овог дела много гласнија од онога што је Зиферле […]

Филозоф кога Владимир Путин најчешће цитира је Иван Иљин. Шта овај руски мислилац поручује о хришћанском национализму и да ли је његова мисао делотворна и у 21. веку?

У четвртак, 11. децембра у Свечаној сали скупштине града Краљево представљене су нове књиге Зорана Чворовића и Владимира Димитријевића – „Право и православље“ и „Иван Иљин: Између Чеке и Гестапоа“.

Тешко је отети се утиску да се човечанство не налази пред фундаменталним изазовом а да, истовремено, то не осећа, нити предузима одговарајуће мере којимa би се спречило да завлада једна трансхуманистичkа цивилизација која би уништила све што може личити на еру хуманизма, као великог цивилизацијског покрета који сe прво појавио у облику нововековне философије, посебно у идејaма Волтера. Хобса и Русоа, a затим и Велике Францусkе ревоцуције.

Била је једна од наших највећих мислилаца, објавила је 400 научних студија и расправа, преводила је класична филозофска дела, борила се за права дама, добијала позиве да предаје у иностранству, али је њен рад у отаџбини све време оспораван. Јер је била жена.

Уочи првомајских празника, Центар за промоциjу науке наставља циклус трибина средом дискусиjом на једну интригантну тему, о којој ће говорити научници, али и филозофи и уметници. Под називом „Да ли живимо у Матриксу?“, ЦПН трибина ће се одржати 30. априла, у 19 часова, у Великоj сали Студентског културног центра.

Шта нам доноси 21 век када су поезија и уметност у питању? Завладало је доба објашњавања, може се рећи лудило разноликих тумачења. Уметност сама по себи изгледа недовољна. Паметовања, интерпретације су готово постале продужетак песме и уметности. Зашто је то тако ?