Podešavanja / Settings

Podsećajući ih na izjavu da će, ukoliko „Grand“ pređe na Prvu, razmisliti o daljoj saradnji s tom televizijom u okviru emisije „Veče sa Ivanom Ivanovićem“, pitamo ih da li se tu nešto promenilo.

„Neko je komentarisao da glumac koji igra Satanu liči na našeg predsednika i ođednom su svi mediji poludeli“, rekla je ona.

Temelje moderne Evrope udarilo je hrišćanstvo i hrišćanska crkva, kao što će to dosta kasnije biti i sa Nemanjinom Srbijom.

Serija “Ravna gora” u deset prikazanih epizoda obuhvatila je događaje u Jugoslaviji u rasponu od oko četrdesetak dana u aprilu i maju 1941.

Autor „Ravne gore“ odgovara na kritike koje su pratile prvi deo ratne trilogije: Serija je dočekana na nož zbog svih naših raskola. Progovorili smo posle 70 godina jednoumlja. Dražu sam prikazao kao normalnog čoveka i patriotu. Moj Tito je nov, drugačiji, zanimljiv i uverljiv.

U međuvremenu, publika će moći da vidi i igrani film „Ravna gora“, za koji su obrada i montaža već počeli, a premijera je zakazana za 13. maj u Beogradu.

Odgovor srpskog građanina RADOŠA BAJIĆA, autora TV serije RAVNA GORA, američkom građaninu MAJKLU RADENKOVIĆU – osmogodišnjem kuriru Draže Mihailovića: Ne s…..

Tu je i poslednji datum koji je omašen: Draža je izašao na Ravnu Goru 11. maja, a ne 13. maja.
Prošetao se Draža od Bosne do Ravne Gore – i to je bila serija „Ravna Gora“.

Pitam se kojim “svim ljudima”, valjda salonskim i korumpiranim istoričarima koji su još uvek na platnim spiskovima sada unuka onih koje ti veličaš!

Emitovanje serije “Ravna gora”, koja se nakon prikazanih epizoda već može smatrati jednom od najgledanijih televizijskih serija na ovim prostorima, osim velike pažnje javnosti, izazvalo je žestoke polemike u političkoj i stručnoj javnosti oko verodostojnosti prikazanih istorijskih događaja, kao i ispitivanja “časnosti namera” autora serijala Radoša Bajića, koji je, makar privremeno, uspeo da pomiri partizane i četnike, ali isključivo u napadima na njega i njegovo umetničko delo!

ražini ljudi su išli nevojnički, čak nisu imali ni izvidnicu, i naleteli su na zasedu. Ali, „borba“ se prekida i pre nego što je počela, da bi se priča fokusirala na novu svađu između dva Dražina majora, Paloševića i Stankovića.

Brojanje grešaka u TV seriji “Ravna Gora“ postaje ne samo besmisleno, već i neprimereno. Greškom se ozanača nekakav izuzetak, dok ovde vidimo sistem, tj. sistematsko falsifikovanje istorije po svim bitnim tačkama.

Počastvovan neočekivanim pozivom najmoćnijeg javnog servisa na svetu, na stotinak metara od Bele kuće u Vašingtonu – u vruću stolicu „Glasa Amerike” seo sam dragovoljno. Svako može da se uloguje i da vidi i čuje, da u intervjuu koji je više ličio na saslušanje – nisam zamuckivao dok sam objašnjavao ciljeve i moralne postulate „Ravne gore” o kojoj su svoj stav izneli i članovi porodice pokojnog maršala.

Potom gledamo još jedan klasičan istorijski falsifikat. Nemci 4. maja 1941. dolaze u Planinicu i hapse taoce, mada u ovo mesto nisu došli do 6. decembra 1941. godine (Operacija „Mihailović“). Ova scena je „presečena“ dokumentarnim filmom, koji prikazuje Nemce kako pale kuće i odvode taoce – a to je u stvari bilo u oktobru 1941.

Brojni krici raspomamljenih žena, uzvici, dozivanja i aplauzi, nisu mogli da omekšaju Halita Ergenča, koji je bio preumoran kako bi davao izjave i slikao se sa obožavateljima.

Grupa je prikazana kao raspojasana banda, svi su na čistini a ne u zaklonu, naložili su vatru da ispeku neko pečenje, ori se pesma: “Pogledaj der mala moja…“

Srbija je isuviše dugo čekala na ovu temu da bi se zadovoljila sa ispodprosečnim, istorijski netačnim i dosadnim.

Ova epizoda nosi tipično komunistički naslov – „Kama“. Kad god su govorili o četnicima, svih ovih decenija, komunisti su koristili tu reč. I jedini navodno četnički predmet ostavljen u Vojnom muzeju u Beogradu je upravo kama.

Nebojša Glogovac kaže da serija „Ravna gora“ nije priča o Draži Mihailoviću već o početku borbe protiv fašizma, i onome što se dešavalo za vreme Drugog svetskog rata. Poznati glumac je u intervjuu za „Politiku“ otkrio i razlog zašto nije prihvatio lik negativca u filmu Anđeline Džoli „U zemlji krvi i meda“.

U popularnoj italijanskoj kriminalističkoj seriji „Odred za borbu protiv mafije“, fudbalski klub Partizan najdraži je kriminalcu pod imenom De Silva.