Podešavanja / Settings

„I u sred te velike euforije, kako smo bili u istim kolima, ona se u jednom trenutku sagnula prema meni i šapatom pitala: `Da li ćemo propasti?` Kad sam čuo da je izbačena iz školskog programa u Srbiji, setio sam se tog njenog pitanja. Još je simboličnije da je iz školskog programa izbačena njena knjiga […]

Тако у песми „Под нашим кровом“ Шантић даје ентеријер сличан оном у „Претпразничкој вечери“ (с тим што је у „Вечери“ више пажљиво одабраних подробности, које имају већу значењску носивост – ту је, рецимо, орах који голим гранама удара у прозорско окно, а просторија у којој песник самује се претвара, из рајског врта детињих дана, у […]

Љубав Марија(Српска поезија; стихови: Раде Драинац;  рецитује: Младен Поповић) Није у питању провидна тајна коју верглају јеванђеља: Љуби свет! У мени је огледало свих љубави. И није ствар у томе да ли сам нов или стар, Но узбуна бела као цвет: Постићи хармонију чије се муње укрштају преко нашег неба. Овде све поетике пониру као […]

Noću,
dok ti spavaš,
moje srce bdije nad tobom.
Tebi se ništa,
ništa ne smije dogoditi.
Toliko, toliko te volim.

Отаџбина(Српска родољубива поезија; стихови: Ђура Јакшић) И овај камен земље Србије, Што претећ сунцу дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама, О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке. Векова тавних то су трагови, Те црне боре, мрачне пећине; А камен овај, ко пирамида Што се из праха диже у небо, Костију […]

Неповратна песма(Српска поезија; стихови: Мирослав Мика Антић; рецитује: Миле Васиљевић) Никад немој да се враћаш кад већ једном у свет кренеш Немој да ми нешто петљаш Немој да ми хоћеш-нећеш. И ја безим без повратка. Никад нећу унатраг. Шта ти значи старо сунце, старе стазе, стари праг? Ту је оно за чим може да се […]

Uzalud preturaš prašnjave slike
i tražiš mamine oči na njima.

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Жене које знају шта хоће(Српска поезија; стихови: Стефан Симић; рецитује: Миле Васиљевић) Плаше ме такве жене, а можда и привлаче… Сањају таман толико колико могу да остваре… Добро знају са ким треба да буду у вези, са ким пријатељи, а са ким на граници између пријатељства и љубави. Умеју да подиђу када треба, и коме […]

Изгубљена за оне који живе(Српска поезија; стихови: Бранко Миљковић; рецитује: Миле Васиљевић) Изгубљена за оне који живе на другим рекама. Када нема сунца слична је сунцу. У заборав слива ову воду која звезде бунца. Безуспешан јој труд да буде птица над празнином и свуд; само је водо-пад док птице падају у своју песму коју не […]

Можда спава(Српска поезија; стихови: Владислав Петковић Дис; рецитује: Вицо Дардић) Заборавио сам јутрос песму једну ја, Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао: Да је чујем узалуд сам данас кушао, Као да је песма била срећа моја сва. Заборавио сам јутрос песму једну ја. У сну своме нисам знао за буђења моћ, И […]

Има их који су умрли љубећи(Српска поезија и песма; стихови: Звонимир Голоб) Има их који умиру, али смрт не препознају и то се понавља свакога дана постајући непримјетно, заборављено, изгубљено. Има их које је смрт затекла како се смију, како се смију до суза, али смијех се скупио у неодлучну бору на обали усана и […]

Кад ми недостајеш(Српска поезија; стихови: Мирослав Мика Антић) Мислим туђе мисли Крадем своје време Провлачим га Између облака, снова, Даљине и снега… Када пожелим Да ти недостајем Одсањам песму Затворим очи И на калдрми замислим Цвет бели. Када те нема Јер тако хоћу Заледим осмех У себи кажем име Удахнем дубоко И помислим Тако ми […]

Нестајање(Српска поезија и романса; стихови и рецитује: Анђело Јуркас) Од првог трена када си ушла у поглед знао сам како ће ићи. Од првог корака кад си ушетала у собу ниси чула како вриштим. Нисам ронио дубине, љубави, ма како се касније утапали плитким. Моје си ремек дјело, сунце, али убија и тишти потреба да […]

Бреза на месечини(Поп-рок песма романса; стихови: Душко Трифуновић; музика, певају и свирају: Бранко Пражић и Добре вибрације) Jа нисам твога кова теби се само чини нисам из твојих снова бреза на месечини Ти желиш да се вратим у твоју љубав сетну да твоју душу схватим и да те чувам сретну Не треба мани нежност ни […]

Растанак(Поп-рок песма и романса, српска поезија; пева: Раде Шербеџија) Још ноћас драга буди ту крај мене ти. У нашој соби сјећање нек изгори. Полети птицо пустим пољем, Рашири крило рањено. И лети птицо крају бољем, Сокол те није волио. Још ноћас драга њежност стара говори, То траже луку мојих снова бродови. Полети птицо пољем, Рашири […]

Струнама у поноћ(Српска поезија; стихови: Светлана Мијатовић; рецитује: Дина Ћолић) Говорио си, годинама говорио стално касниш мала моја, ти касниш јер журиш, пребрз ти корак, а имаш лепо, лепо ал отровно име неко. Заборавићеш на жељу, отровнице, говорио си, не играј се скривалице мојем временом Изгубићеш се у тој игри без краја, лудачо моја. Мој […]

Слутња(Српска поезија; стихови: Зоран Дашић – Даша; музика: Лудвиг Ван Бетовен – Месечева соната; рецитује: Милан Шевић) Гледаш у мрак, ништа не причаш, слушам ти дах, лак и немиран, на прстима се прикрадам, као кад месец краде дан, до твојих тајни да их откључам. Дал’ да те питам, јел то љубав умире или то само […]

Чекање(Српска поезија; стихови: Милан Ракић; рецитује: Тома Јовановић) Чекам у сенци једног старог дуда да месец зађе и, скривена тамом, по уској стази што кроз ноћ кривуда, да сиђеш к мени чежњивом и самом. Чекам, а лењо пролазе минути, и сати бију на торњу далеко. Већ зора свиће, бледе млечни пути, а ја још чекам, […]

Академик и песник Матија Бећковић несумњиво спада међу интелектуалце чије мишљење о горућим друштвено-политичким темама многи воле да чују. Многи се, међутим, и не слажу с њим, јер његови ставови и прогнозе често нису баш оптимистични и пријемчиви за ухо оних који знају да затворе очи пред реалношћу. Ипак, ретко ко остаје равнодушан на његову […]