Подешавања / Settings

Наши млади уметници и уметници уопште много боље пролазе било где у свету него овде.

Данас је Фабрика амортизера-теам д.о.о. једина која се бави производњом амортизера на овом простору, каже директор ове Фабрике у Београду Слободан Павловић.

Драгана Чабаркапа, председница СИНОС-а (Синдикат новинара Србије) о власничкој трансформацији медија у Србији: Вратимо достојанство професији.

То је био први међународни научни скуп на Косову и Метохији после рата из 1999. Године. Недавно смо објавили и књигу даровитог историчара из Штрпца Срђана Младеновића „Крушевска Метохија”.

Судећи по уређивачкој концепцији неке редакције заиста личе на тимове купљене за шаку долара.

Тако се десило нешто јединствено у историји једног народа, да утемељивач српског народа и српске државе није био ни војвода ни владар, него један монах.

Наивно схватање уметности у прошлости скупо нас је коштало; уметност као медиј културне комуникације погодан је за манипулације.

– Да ли би градоначелник Приштине Аљбен Курти који се отворено противи повратку Срба на Косово и Метохију, а нарочито Бриселском споразуму, одобрио и омогућио изложбу о злочинима над Србима и неалбанцима у Приштини, питање је које постављају српске породице окупљених у Удружењу породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији.

Ову угледну основну школу похађа око 540 ђака Годишње се број ученика смањи за 5-10 малишана. Три вероучитеља за верску наставу од којих је један монах из манастира Девине воде, дошао из Македоније.

Хуманитарно удружење Коло српских сестара из Приштине на челу са Загом Павловић прославило је своју славу „Велика Госпојина“ у цркви св. Марка у Београду под старешинством оца Тарајана Којића Председницу кола замолили смо да се подсети како је формирано Коло и какве су акције водиле српске сестре.

Увек сам била „окренута“ Русима из разлога што ми је њихова култура блиска. Њихове композиторе, уметнике и класике, обожавам.

Српска савремена уметност са Косова и Метохије је опљачкана и протерана уметност (између осталог и мојих 150 дела, десет година рада). Не постоји препознатљив стратешки политички консензус о важности уметности за афирмацију Србије и Косовских Срба у Србији и у свету, каже професор мр Петар Ђуза.