Podešavanja / Settings

Душан М. Богуновић истакао је да  познавање живота, рада и прилика свих делова славенства спада у саставни део соколске идеологије. Без тачног познавања прилика и живота није било могуће доћи до свести о заједници свих Славена и о циљу соколства културног уједињења Славена. Том циљу служила је и организација „Славенско Соколство”. Соколима у тадашњој Југославији […]

Сложио бих се са њим да је Србија држава српског народа. Такође бих се сложио да су православни Срби створили данашњу Србију у ослободилачким ратовима. Не слажем се да је данашња Србија метох СПЦ. Већина српског народа је православне вере, али постоје и Срби католици и муслимани. Пре стварања Југославије било их је више него […]

Ту је одмах приступио оснивању соколског друштва. На оснивачкој скупштини изабран је за другог заменика старешине. Хисторија рада бјеловарске жупе била је уско везана за име др. Гавранчића, који јој је посветио сву своју пажњу као вежбач и као просветни радник. Крајем Првог светског рата преселио се Гавранчић у Загреб. Ступио је у друштво Соко […]

Био је подигнут аеродром и фабрика Рогожарски. У Земуну је била ваздухопловна индустрија (Икарус, Змај). На делу Земуна према Новом Београду почеле су да се подижу зграде у модерном стилу ( Аеродром, Дом ваздухопловства). Подизањем моста краља Александра омогућено је повезивање Београда са Земуном и изградња сајма 1937. Сајам је био повезан са Београдом, Земуном […]

Течајке су даље на жупским течајевима обучавали чланице соколских друштава и чета. Соколска жупа Београд одржала је општи жупски предњачки течај за чланице од 16 до 26 новембра 1936. у Дому Соколског друштва Београд VIII на Белим водама. Захваљујући предусретљивости месног друштва на вршењу припрема, уступању просторија за преноћиште и организацију исхране на лицу места, […]

Мало затим дошла је чета из Врањица (Жупа Сплит) са својом музиком. Истовремено дошли су соколи из Дрвара, Госпића и Грачаца. Присуствовале су делегације друштава из Бенковца, Кистања, Сиверића и Дрниша. На слетишту се сврстала поворка са две соколске музике, неколико соколских застава и старешинством жупе. Поворка предвођена од жупског начелника Хинка Мелиша кренула је […]

А у име Народног вијећа ушли су Анте Павелић (старији), Светозар Прибичевић и Јосип Смодлака. Документ је усаглашен у вечерњим часовима 1. децембра 1918. Чланови већа примљени су у велику дворану “Крсмановића куће”. Изасланици су били распоређени у полукругу а насупрот њима стајао је престолонаследник Александар, окружен министрима Протићем, Јовановићем и Нинчићем. Павелић је прочитао […]

Краљ Александар је провео 1933. неколико дана на Плитвицама, одакле је полазио на излете по Лици и Приморју. Соколско друштво Загреб I приредило је штафету од Загреба до Плитвица. Од Загреба до Плитвица трчало је 62 тркача носећи поздравну адресу краљу. Последњи километар штафете до Плитвица трчао је др. Лаза Поповић, професор медицинског факултета у […]

У листу ,,Дубрава” истакнуто је : ,,Свијет бијаше тога дана испунио вас лучки простор с Порпорелом; …Клицању и махању убручићима није било конца … све се је радовало и поносило том новом течевином. … И није било ,,Дубровникова” одласка, а да  бројно грађанство не би изишло на Пескарију, да га види како ће испловити пуном […]

U sokolskoj povorci od letnjeg vežbališta Sokolskog društva Beograd-Matica prema Slaviji i dalje ka Narodnom pozorištu 21. juna 1937. učestvovali su ruski sokoli i 360 bugarskih „Junaka”. Ruski sokoli nastupali su sa 8 ruskih zastava, 130 ruskih sokola, 104 ruske sokolice i 24 ruska muzičara. Napred su nošene zastave a zatim su išle starešine junaka i sokola sa muzikom.

Sokolstvo je bilo organizovani pokret koji se stalno kretao napred. Njegov cilj bio je vaspitanje korisnih članova za narod.

Posle Ujedinjenja Bunjevci su najviše doprineli usponu sokolskog pokreta u Subotici. Dr. Babijan Malagurski, jedan od pokretača Sokolstva u Subotici, kupio je o svom trošku sve potrebne gimnastičke sprave za vežbače.

Srbi katolici smatrali su sokolski pokret za cement u temeljima Jugoslavije. Zato su masovno stupali u redove sokola. (1)

Sokolski pokret nastao je pre Prvog svetskog rata u borbi za jačanje nacionalne svesti kod slovenskih naroda.

Sokolsko društvo u Dubrovniku je radi unapređenja poljoprivrede i širenja patriotizma radilo na osnivanju seoskih sokolskih četa. Orašac i Trsteno su sela jedno uz drugo. Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je 26. 5. 1929. izlet u Trsteno. Iz Dubrovnika je krenulo parobrodom 149 članova sokola svih kategorija, sa njima je išla sokolska muzika i dosta izletnika. Krenuli su uz svirku i pesmu Trstenomu.

Sokolski pokret nastao je u borbi za očuvanje nacionalne svesti. Kako je istakao dr. Laza Popović: „Ideju sokolsku čini sinteza vežbe i nacionalne kulture“.

Kolo Srpskih Sestara bilo je patriotsko i humano žensko društvo osnovano u Srbiji 1903. Posle Prvog svetskog rata rad Kola bio je usmeren između ostalog na međusobnom upoznavanju i duhovnom zbližavanju naroda u Jugoslaviji i održavanju rodoljublja i nacionalne svesti.

Jedan od prvih srpskih gimnastičara bio je Đorđe Marković Koder. Predavao je 1846. u Segedinu u gimnaziji gimnastiku i mačevanje Stevi Todoroviću. Prešao je u Novi Sad a odatle 1848. u Beograd na vojnu akademiju za učitelja gimnastike i mačevanja. (1)