Podešavanja / Settings

Овогодишњи, Београдски интернационални театарски фестивал БИТЕФ, биће одржан од 23. септембра до 2. октобра под слоганом „;Ми, јунаци рада свог”, а тематски фокус фестивала ће се бавити питањем рада у савременом друштву: губитак посла, тржиште рада после пандемија, професионалне преквалификације… Домаћа публика имаће прилику ове године да погледа представе неких од најзначајнијих имена европског и светског позоришта, […]

Дечје музичко позориште младог глумца једино је професионално музичко дечје позориште и лидер дечјег театралног покрета у Русији. Уметнички руководилац Позоришта је заслужни уметник Русије Александар Фјодоров. Млади уметници ће представити музички спектакл „Фантазије на тему Дунајевског”. Чућете мелодије из песама, представа, оперета, најпопуларнијих совјетских филмова, који су ушли у историју кинематографије. Спектакл је посвећен […]

Iz Beogradskog dramskog pozorišta, čija predstava je “zamenjena”, kažu da su tako zahtevali organizatori, a predsednik festivalskog odbora Grujica Veljković tvrdi da nije reč o zabrani, već da je tako odlučeno da ne bi bilo “eventualnog sukoba interesa”, jer je Trifunovićev otac umetnički direktor festivala. Svega dva dana je ostalo do početka aleksinačkog festivala, ali […]

U pozorištu u američkom gradu Baltimoru došlo je do incidenta, kada je jedan jedan muškarac počeo da viče „“Hajl Hitler! Hajl Tramp!“ za vreme pauze, tokom izvodenja klasične predstave, čija je radnja smeštena u jevrejsko selo u carskoj Rusiji. Nakon što je muškarac počeo da uzvikuje nacistički pozdrav, došlo je do komešanja, a uspaničeni gledaoci […]

Познати српски глумац Предраг Ејдус преминуо је вечерас после дуже болести у 72. години. Предраг Ејдус се родио се 24. јула 1947. године у Београду. Завршио је 14. београдску гимназију, а глуму дипломирао 1972. на Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Од 1985. до 1989. године био је предсједник Удружења драмских уметника Србије, 1993. […]

Образложење којим ће мајка троје малолетне деце остати без посла гласило је – укида се место драматурга, јер није потребно позоришту. Познаваоци прилика у Вршцу, с друге стране, тврде да је једини разлог отказа чињеница да је Ђорђевић једна од ретких у овој установи која није члан СНС-а. Такође, в. д. директора позоришта Марина Лазаревић […]

Руску глумицу и сценаристкињу Катарину Морозову у Београд и Србију довела је, како каже, љубав према једном мушкарцу. Опчињеност братском словенском земљом и њеном културом, помешана с љубављу према глуми и позоришту, надахнула ју је да у Београду покрене руски театар. „У Руском дому у Београду раније је постојало позориште које су још давно основали […]

Nenad Gvozdenović je govorio o tome kako je postao glumac (00:01:00), zašto je hteo da učestvuje u rijalitiju „Survajvoru” (00:04:00), o svom detinjstvu na ostrvu Lastovu i Arilju (00:06:30), o svojoj porodici i rediteljskom radu (00:13:00), o tome gde mu je zavičaj i zašto je sanjao maslinu koja rađa šljivu (00:18:00), o tome gde se […]

Милан Нешковић има само 32 године, а представе које је режирао му се тренутно играју или су игране у готово свим мејнстрим београдским позориштима. Ради у Врању, Сомбору, Бањалуци, Ужицу, режира на независним сценама, селектира за Кустуричин позоришни фестивал на Мећавнику, а на предстојећем Стеријином позорју играће се његове две представе. Добитник је бројних награда […]

Sreli smo se sa Ljiljanom Stjepanović ispred službenog ulaza Pozorišta na Terazijama. Deset minuta pre zakazanog intervjua. Doduše, mi smo stigli neki minut ranije, što je našoj popularnoj glumici dalo šlagvort da nas prozove većim štreberima od nje. Nasmejana i vedrog duha, po energiji više nalik na voljenu Kiću iz sitkoma „Ljubav, navika, panika“ nego […]

U Jugoslaviji smo živeli jedan život gde smo se ponašali neodgovorno prema svojim obavezama, prema svetu u kom smo živeli, sve smo ostavili da neko drugi za nas uradi. Tako da smo živeli zapravo na veresiju u toj lepoj zemlji. Sada smo u drugoj situaciji, sada je iza nas prošlo jedno vreme, prošla je tragedija. […]

Биљана Србљановић ствара дух песимизма, неразумевања и доприноси деконструкцији балканског простора Туђе срце или позоришни трактат о границама Биљане Србљановић, комад одигран на 61. Стеријином позорју, још један је патетични ламент над нашом несрећном балканском судбином. Представа је еклектички спој Поперове идеологије отвореног друштва, постмодерног позоришта без позоришта и босанске поетике вица, гега и псовке. […]

Sa željom da se napravi pozorište koje će na svom repertoaru imati avangardne komade u odnosu na ostala pozorišta u Beogradu, ali i ovog dela Evrope, grupa umetnika među kojima su bili glumci, slikari, reditelji i pisci osnovala je „Atelje 212“

Trebaju li nama – ovakvima kakvi smo, s vrednostima koje smo prihvatili i s kojima živimo – uopšte zamene za velikane poput Petra Kralja, Nikole Simića, Bore Todorovića, Đuze Stojiljkovića, Dragana Nikolića…

Priča o identitetu dvoje dece koja se prezivaju Krstić i određena su životom Srba na Kosmetu (bez obzira na biološko poreklo), ispričana je u uzbudljivom komadu „Berlinski zid“, koji će premijerno biti izveden 9. marta u Beogradskom dramskom pozorištu. Njen autor je Željko Hubač, dramski pisac, novinar, glavni urednik „Pozorišnih novina“ i direktor Drame Narodnog pozorišta.

Slavko Štimac se kloni provokativnih izjava, ne voli da komentariše postupke ljudi s kojima je sarađivao, smatra da o tome treba njih pitati, a dodatni „problem“ jeste što se čini da drugima traži uvek bolju stranu ličnosti.

Nijedna vlada ne voli prosvećene i duhovne građane, ne samo kod nas nego i u svetu. Nisam ni za kakve Evrope, niti da se opredeljujemo da li smo za Rusiju ili Ameriku.

U pismu se izražava žaljenje što Centar za kulturu ne može da prihvati gostovanje pozorišta iz Kolašina uz obrazloženje da je Crna Gora podržala „dušmane Srbije… u nameri da budu primljeni u Unesko“

Pošto naprednjaci sebe predstavljaju kao NAJNAPREDNIJU stranku bar u novijoj istoriji Srbije, trebalo je očekivati da postave nekog DRAMATURGA ili teatrologa. Ali, ne – zato oni i jesu najnapredniji – postaviše Zorana Pavlovića, SPECIJALNOG AUTOMEHANIČARA!

Jovanovim odlaskom završila se jedna epoha humanističke inteligencije, pristojnosti, čulne i intelektualne radoznalosti. Za Jovanom Ćirilovim ostaje nekoliko katedrala duha i neizmerno nasleđe.