Подешавања / Settings

Невероватно је колико окупаторски механизми Европске уније (Запада) подсећају на вишевековну турску окупацију. Иако су ови први далеко софистициранији (и утолико подмуклији), иако су умотани у меке грађанске форме, свака историјска окупација у бити је један те исти механизам са једним те истим методама подјармљивања поробљеног народа. Подсетимо се како су то радиле Османлије: На […]

На Биолошком факултету у Београду се по најновијим методологијама анализе ипсилон хромозома и митохондријалне ДНК раде већ дуги низ година. Ради се о унипарентални маркерима, односно, преко ипсилон хромозома прати се порекло особа мушког пола по мушкој линији, а преко митохондријалне ДНК, коју поседују и жене и мушкарци, прати се порекло по женској линији, објашњава […]

* Вођена је између снага Краљевине Мађарске (ојачаних влашким одредима) предвођених Јаношом Хуњадијем (Сибињанин Јанко) са једне и Турака Османлија предвођених Муратом ИИ (1421—1451) са друге стране. * Окончана је потпуним сломом мађарских снага, које су се повукле у нереду, док је сам Хуњади напустио бојиште у ноћи између 19. и 20. октобра Овим мађарским […]

– На Универзитету у Београду, колико је мени познато, екскурзије на Косово и Метохију већ годинама организују Правни факултет, Учитељски факултет, Факултет политичких наука, али не и Филозофски факултет, од кога би се то, на основу његових традиција и наука које се на њему проучавају, најпре очекивало. То понешто говори о својеврсној кризи у коју […]

Али-паша Јањински рођен је 1740. године у данашњој јужној Албанији, од оца Вели-бега, управника Тепелена. Вероватно је био припадник племена Лаб, познатог по немаштини и хајдучији, па је због тога себе радије прозвао по месту рођења — Тепелински. Постоји непотврђена легенда да се далеки предак његов, дервиш по имену Назиф, доселио из Мале Азије. Имао […]

Због наведене чињенице историја Београда била је условљена његовим кључним положајем на размеђи Балкана и Средње Европе. Град је све до почетка XИX века, уз краће прекиде, остао у поседу Османлија, тако да ни краткотрајна хабзбуршка доминација остварена у неколико наврата (1688-1690; 1717-1739; 1789-1791) није успела много да промени у његовој урбаној структури. Београд је […]

Родио се под именом Михаило Козес, негде у другој половини XIII столећа, у Ромејском царству, вероватно на територији Мале Азије где је и деловао целог живота. У једном тренутку напредовао је до намештења ромејског управника покрајине Хирменкије, па је држао утврђење у подножју планине која се данас зове Улудаг, а која се од давнина називало […]

Реч је о документима из 15, 16. и 17. века која сведоче о животу у Србији и на Балкану под Османским царством, а који су постали доступни нашим стручњацима,након што су крајем 2015. године директор Архива Србије др Мирослав Перишић и генерални директор Дирекције државних архива Турске Угор Уна потписали протокол о сарадњи. Тај уговор […]

Отоманска империја је вековима владала просторима данашње Турске, Балкана, Северне Африке и Блиског истока, делом захваљујући насилним методама, којима је утеривала страх у кости и најбунтовнијим члановима друштва. Довољно је да прочитате књигу „На Дрини ћуприја“ Иве Андрића, па да вам пред очима оживе бруталне технике кажњавања непослушника од којих је најстрашнија набијање на колац. […]

Лист наводи и да су турске инвестиције 2016. износиле 1,66 милијарди долара, што је 5,3 одсто укупних турских инвестиција у иностранству. У тексту под насловом „Ердоган као носилац наде“ Noje cirher cajtung напомиње и да је у делегацији са турским председником допутовало 185 привредника. Такође, преноси да је председник Александар Вучић најавио да ће бити потписани […]

О Косовској бици из 1389. године певане су песме и причане приче. Реч је о боју толико утканом у свест народа да нема Србина који не зна шта се тада догодило. Ипак, стратешки, војно и историјски, Маричка битка која се одиграла још 1371. године, иако много мање позната, била је далеко значајнија за даљи ток […]

Стравична судбина „сремских прогнаника“ говори о страдању дугом пет векова, али и опомиње. Временом асимиловани, матица их заборавила. У Македонији тренутно живи само 12 Срба Галипољаца. Срби из Срема и Београда, браниоци последњег остатка српске деспотовине, поклекли су пред османском инвазијом почетком 16. века. Османлије су их због непокорности у оковима преселиле у Цариград и […]

Издајнички ударац Турске на небу изнад Сирије по руском авиону треба да нас натера да на неке ствари гледамо трезвеније. Пре свега се то односи на питање колико је искрена била спремност за „посебну блискост и партнерство са Русијом“ коју су Турци прокламвали. Тежња да се дође до неке користи је једно, а дугорочна национална стратегија сасвим друго. Сарадња је потребна свима, и нема никаквог смисла да се то негира, али уколико пажљиво погледамо на оно, што је у основи политике садашњег турског руководства, схватићемо да у инциденту са авионом није било ничег случајног.

Србија је успела да се одупре налету Османлија и да не изгуби свој религијски, али и национални идентитет све до данас. Али ево шта би се догодило под неким другим сценаријом, односно да су догађаји и позиција тада моћних сила (и Србија је била међу њима) били мало другачији.

Нишки комитет је била тајна национално-политичка организација, основана 1874. непосредно пред ослобођење Ниша од Турака, која је обухватала цео нишки мутесарифлук (санџак), тј нишки и пиротски санџак. Њени оснивачи били су виђенији људи из друштвено-политичког живота Ниша, који су истовремено сачињавали и његово уже политичко руководство, преко кога су слана сва упутства за припремање народног устанка не само на простору Ниша и околини, него и у лесковачком, пиротском, врањском, брезничком и трнском крају.

На данашњи дан 1867. године Турци су предали кључеве Београда и других градова српском кнезу Михаилу Обреновићу, што је био завршни чин у дугом процесу политичког ослобађања тадашње Кнежевине Србије од турске власти.

Mуслимани никада нису постали Турци јер су сачували свој матерњи језик, стару традицију и увек су знали своје порекло – каже наш саговорник, појашњавајући узроке историјског раздора Срба муслиманске вероисповести и Срба православаца

Позната је Церићева јавна изјава, цитирам: “Наша мајка је Турска“. Као разуман човјек постављам себи логично питање како човјеку који претендира да постане лидер Бошњака да му мајка буде Турска а он није Турчин или се јавно не изјашњава Турчином? Та његова изјава о Турској коју назива својом или „нашом“ мајком се може погледати на yоутубе, на линку: