Podešavanja / Settings

Srbin katolik dr Niko Lepeš rođen je 1823, a preminuo je u svom voljenom Dubrovniku 30. novembra 1901. Kao ljekar, dugo vremena je boravio i radio u Srbiji. Bio je zanesen književnošću i sarađivao je u poznatom časopisu za kulturu i književnost „Slovinac“ u Dubrovniku, koji je izlazio od 1878. do 1884, a saradnici su […]

Мислим да до српско-македонског дијалога једног дана мора доћи и да овај прилог неће бити узалудан. Такав дијалог треба да буде отворен али, да бисмо анализирали стање, морамо да направимо барем кратку историјску анализу. Зато ћу покушати да изнесем један српски поглед на неке од ставове изнесене у чланку објављеном 24. октобра. Прихватам став да […]

Свакако да одлука о бојкоту избора није лака. И ја сам себи постављао многа питања која поставља и г. Милојевић, и прихватам многе аргументе које је изнео. Бићу отворен: у последњих тридесет година сам више пута оцењивао сврсисходност бојкота парламентарних избора – више на светској политичкој сцени, него на српској. И мој став је у […]

Народни посланик г. Ђорђе Вукадиновић дао је изјаву дневном листу „Блиц“, у којој је излазак на парламентарне изборе 2020. определио као „најмање лошу опцију“ и најавио могућност да изађе на изборе у оквиру „озбиљног суверенистичког блока“. Ова изјава заслужује пажњу, јер је г. Вукадиновић одличан аналитичар и познавалац политичког живота данашње Србије. Ја ценим интелигенцију […]

Мало је нас који знамо позадину, предисторијат. Ја сам се први пут суочио са тим једног летњег дана 1974. у цриквеничкој луци, када је у једној полемици капетан туристичког бродића Винко Црнчић љутито узвикнуо „А ча је требало оних 40 младића побит?“. Касније га насамо замолих да ми каже о чему је реч. Објаснио ми […]

Зато могу без грижње савести устврдити да се само обмањујемо верујући у љубав хрватског сељака спрам српског му друга, напротив данас хрватски сељак (а великим делом и капуташ) мрзи српскога сељака и Србе у опће и није их никада искрено волео. Здравко Ковачевић, „Хрватски проблем“, 1921. Срби нису наша браћа, наша браћа су Немци и […]

Ови фалсификати историјских чињеница иду до крајње бесрамности, чак и преко границе здравог разума – до тврђења да у Јасеновцу није био концентрациони већ радни логор итд. Томе се треба супротставити ширењем истине и зато истину треба износити, посебно младој генерацији. Свакако треба осудити злочине почињене на свим странама, без обзира ко их је починио […]

Ја се овде нећу освртати на саму изјаву г. Зурофа и доношење закона, које је у току, већ на новинарски коментар – смањивање броја жртава нацистичко-усташких монструма, и то жртава из реда српског народа, као и на прикривање чињенице да је то био логор у којем је вршен геноцид над српским народом од стране органа […]

Иако је прва активност свештенства Пећке патријаршије на подручју данашње Словеније забиљежена већ у XV вијеку, у вријеме кнегиње Катарине Цељске Бранковић, први данас познати писани помен о православном духовном животу у Љубљани је остао записан у XVII вијеку, у наредби крањског вицедома из 1684. године. Том наредбом, од 1684. године па током цијелог XVIII […]

У прилогу, у изјавама саговорника ауторке, има више историјских неистина. Међутим, кључан је један навод, срж свега. То је изјава Соње Бисерко, председнице Хелсиншког одбора Србије: „Логор јесте формално био на територији НДХ, међутим, логор је био под контролом окупатора и квислиншке владе Милана Недића. То се потпуно занемарује и Србија се амнестира од одговорности.“ […]

Са неверицом сам чуо изјаву министра Александра Вулина, који је у вези активности на уређењу спомен-подручја логора Сајмиште уплео и рехабилитацију Милана Недића. У земљи Србији не могу изгледа да се мирно и достојанствено заврше ни припреме за оно према чему би требало имати пијетет и што се деценијама, у време власти Јосипа Броза и […]

U povodu inicijative za imenovanje Savskog mosta nužno je upozoriti na istorijsku istinu: da je most prilikom povlačenja nemačke vojske 1944. spasen zahvaljujući Zemuncima Nikoli Baći Milovančevu i Krsti Krstiću, a da je inicijator akcije spasavanja mosta bio Nikola Milovančev. Punu istinu o tome je svojevremeno napisao publicista Milorad Gončin i objavio ju u svom feljtonu „Na Sremskom frontu“ u „Ekspres politici“ 1972. godine.