Podešavanja / Settings

„Нетачна је информација да су током протеклих десет година нестали бројни уметнички и археолошки експонати из Народног музеја Србије. У редовима следе у целости објављујемо исправку информације поднете од стране Народног Музеја Србији: Истина је да у последњих десет година није нестао ниједан експонат из Народног музеја Србије. Народни музеј Србије, издао је публикацију „Збирка […]

Nesporno je da je trenutna direktorka, inače pred penzijom, više puta nagrađivana zbog mnogobrojnih izložbi, da je u vreme njenog mandata ova kulturna ustanova dva puta proglašena za najbolju u Srbiji, a da je Dimitrijević jedan od omiljenih kustosa, barem kod mlađih posetioca muzeja. Ipak, postavlja se pitanje zbog čega se uopšte raspisuju konkursi za […]

Нешто после 21 сат, на фасади музеја приређена је игра светла и приказан је видео у којем балетски играч Сергеј Колињин игра у Атријуму Народног музеја, што су окупљени дочекали аплаузима. За званице су обезбеђене лепезе на којима су осликана најистакнутија дела из поставке Народног музеја. Званице су у фоајеу музеја поздравили директорка Народног музеја […]

Први спрат обновљеног здања на Тргу републике испуниће највреднија српска средњовековна баштина. Археолошка збирка позног средњег века обухвата предмете материјалне културе наше средњовековне државе у доба њеног највећег успона, од краја 13. века до пада под турску власт. Највећи број предмета откривен је током ископавања у Новом Брду, једном од најзначајнијих српских градова, важном рударском […]

“Био бих најсрећнији кад би се могло доказати да су аустроугарски и немачки археолози учинили све да се сачувају објекти несрећног Народног музеја у Београду, на који су при првом ноћном нападу пале гранате из топова… Аустроугарска војска је, у Митровици на Косову, запленила сву имовину Народног музеја. Ни варвари не би горе руковали имовином […]

Фонд или касније назван Легат Михајла Пупина, основао се у циљу истраживања и публиковања монографија о српским старинама, као и са намером да се повремено откупе дела српских уметника за збирке Народног музеја. Овај фонд ће 1932. године прерасти у „Задужбину Михаила Пупина при Народном Историско-уметничком Музеју у Београду“. Однос Михајла Пупина према Народном музеју […]

Милован Витезовић о ордену који носи име великог просветитеља, о сржи наше вере, уметности, хиландару, политици некад и сад… Дело Саве Немањића јесте дело по коме се народ препознаје у својој држави, у својој вери, у својим уверењима, у свом језику, у својим законима и у својој правди. И пре њега били смо Срби. Од […]

O Narodnom muzeju u Beogradu ovih dana govorilo se češće nego tokom cele protekle godine jer je ova ustanova kulture svoj 172. jubilej obeležila uz najavu da će konačno početi poslednja faza sanacije, adaptacije i restauracije muzejskog prostora na Trgu republike. Gost naše emisije „Orbita kulture“ bio je ovim povodom član Upravnog odbora Narodnog muzeja […]

Narodni muzej u Beogradu i Medija centar „Odbrana”, povodom 100 godina od smrti Nadežde Petrović, organizuju izložbu njenih slika u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije. Posetioci će biti u prilici da vide 73 slike koje se čuvaju u Narodnom muzeju. Nadežda Petrović je bila slikar, učiteljica crtanja u Višoj ženskoj školi, pokretač likovnih manifestacija, likovni […]

  Zbog velikog interesovanja publike, izložba „Putevima Miroslavljevog jevanđelja“ u Muzeju Vuka i Dositeja  produžena je do 5. maja. Zahvaljujući saradnji Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Ministarstva kulture Ruske Federacije, Narodnog muzeja u Beogradu i Ruske Narodne Biblioteke u Muzeju Vuka i Dositeja otvorena je izložba Putevima Miroslavljevog jevanđelja. Pored prilike da se […]

Putnici koji koriste avionski prevoz od 27. marta na aerodromu „Nikola Tesla“ mogu da pogledaju 17 dela iz kolekcije Narodnog muzeja, a sve to u okviru izložbe „Art tura“. Cilj je da se strani i domaći posetioci Srbije i Beograda što bolje i neposrednije upoznaju sa kulturnim blagom Srbije, pa se tamo mogu pogledati dela […]

Nacionalni muzeji Srbije organizuju novu manifestaciju Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10. Manifestacija će trajati od 9. do 18. maja 2015. i obuhvataće čitav niz izložbi i pratećih programa u vidu prezentacija, javnih razgovora i drugih sadržaja, kojima će biti obeleženi važni datumi kao što su 9. maj – Dan pobede nad fašizmom […]

Samo ta činjenica, da ne navodim ostale, stavlja nas daleko ispod dostojnosti naših predaka

Najstariji i najvredniji sačuvani srpski ćirilični rukopis Miroslavljevo jevanđelje prvi put ove godine predstavljen je javnosti.

Niš – Malo je poznato da se u Narodnom muzeju u Nišu čuva i deo zaostavštine Jovana Đorđevića, pisca srpske himne „Bože pravde“ i ujaka Stevana Sremca. Po rečima Jovana Mladenovića, kustosa niškog Narodnog muzeja, najveći deo zaostavštine Jovana Đorđevića čuva se u Matici srpskoj u Novom Sadu, ali se šesnaest njegovih originalnih rukopisa nalazi u Narodnom muzeju u Nišu.

Miroslavljevo jevanđelje, najstariji i najvredniji sačuvani srpski ćirilični rukopis, biće izložen 24. oktobra u Narodnom muzeju, u okviru izložbe „Zaveti i poruke. Stefan Nemanja – devet vekova“.

Nije nikakva tajna da je Teodorin prsten, za koji se verovalo da će, suprotno dobronamernom natpisu na njemu, novom vlasniku doneti nesreću, završio u kolekciji tadašnjeg regenta i kasnijeg kralja Srbije Aleksandra Karađorđevića, čak se sumnja da je prestolonaslednik lično prisustvovao iskopavanjima i dao nalog da se ona započnu.

Srpski kulturni identitet na Kosovu u potpunosti je ugrožen. Govori se samo o crkvenoj baštini i crkvenim spomenicima, a čak se i to svojata. A šta je s drugim nasleđem, pita Branko Jokić, direktor Narodnog muzeja u Prištini, ustanove koja od 1999. deluje u Beogradu.

Privredni sud u Beogradu doneo je rešenje prema kojem Narodni muzej u Beogradu mora da isplati skoro dva miliona evra „Kunst transu“ za zakup depoa koji nije nikada koristio.

ALBANCI nemaju nikakvo pravo na srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji, niti na eksponate koji su bili sastavni deo postavke Narodnog muzeja u Prištini, koje sada potražuju. Oni su, inače, naročito zainteresovani za arheološke iskopine, jer preko njih, falsifikatima, projektuju politički potrebnu činjenicu „o vekovnoj prisutnosti na ovim prostorima“.