Pročitaj mi članak
AЛБАНЦИ немају никакво право на српско културно наслеђе на Косову и Метохији, нити на експонате који су били саставни део поставке Народног музеја у Приштини, које сада потражују. Они су, иначе, нарочито заинтересовани за археолошке ископине, јер преко њих, фалсификатима, пројектују политички потребну чињеницу „о вековној присутности на овим просторима“.
Овако стручњаци и културни посленици тумаче изјаву Мемлија Краснићија, министра културе у тзв. влади Косова, у којој он поручује да ће се од Србије тражити да „врати више од 1.000 рукотворина Косову узетих 1999. године“.
– Србија је у време рата 1999. године евакуисала археолошко благо из Народног музеја у Приштини, како би га спасла и заштитила. Али, Албанци немају никакво право на то благо. Оно је ископавано на налазиштима на Космету, дакле на територији Србије, и оно што смо ми ископали наше је – каже за „Новости“ Никола Кусовац, историчар уметности.
Он оцењује да Албанци немају никакво културно наслеђе осим етно-наслеђа које је мануфактура албанског становништва. Кусовац сматра да је, у овом случају, најбоље придржавати се речи патријарха: „Кад се врате Срби, вратићемо културно благо.“
Да никакве културне рукотворине нису узете, каже нам и Бранко Јокић, директор Народног музеја у Приштини који континуирано ради са седиштем измештеним у Београд.
– За изложбе организоване током 1998. и 1999. године, коришћен је мали део материјала музеја у Приштини. То су изложбе „Археолошко благо Косова и Метохије“ и „Накит и златовез КиМ“. Прва је организована у Галерији САНУ, а друга у музејима широм Србије, Црне Горе, али и у иностранству. Изложбе су биле део редовног програма музеја у Приштини, а у реализацији су учествовале и колеге Албанци, па је, тако, комесар изложбе о археологији био археолог Кемал Љуци. За потребе ове две изложбе коришћено је неколико стотина експоната из музејског фонда – каже Јокић.
– Брижно, легално и законски, чувамо овај тек мали део српског блага – костиме, ношњу и накит, које је носило српско становништво са КиМ. Тај део музејских збирки похрањен је у Етнографском музеју у Београду, где и стручњаци музеја раде пуних 13 година, док је археолопшки материјал смештен у депое Народног музеја у Београду.
Јокић оцењује да Албанци дуги низ година имају искључив приступ српском културном благу и идентитету на КиМ.
– Због очигледно присутног фалсификовања историјских чињеница о култури и културној баштини Срба на КиМ, присвајања преисторијских артефаката од стране албанских колега, политичара и јавности у циљу тобож потврђивања албанског културног идентитета и присутности на простору ове српске покрајине – опрез је преко потребан, али и озбиљан рад – упозорава Јокић.
Зато је, наглашава он, изузетно важно стално се позивати на међународне конвенције и препоруке Савета Европе из домена заштите културног наслеђа.
– По важећим међународним конвенцијама тзв. држава Косово није чланица УН нити СЕ, те ништа не може ни да тражи, нити је принцип реституције применљив – каже Јокић.
Наш саговорник пита шта је са драгоценостима које су остале на Космету. Шта је са тридесет хиљада експоната који су остали у депоима музеја? Шта је са веома вредним уметничким сликама по канцеларијама државних институција? Шта је са материјалом осталих регионалних музеја на КиМ?
– Ми треба да тражимо и захтевамо да нам се сва ускраћена права на очување властите баштине врате, а не да се бранимо од лажних оптужби. Српска културна баштина на КиМ данас је најугроженије наслеђе у Европи. О овом изузетно бројном и значајном културном благу држава Србија се деценијама одговорно бринула, а данас је Албанци својатају, прекрајају, краду и трајно уништавају – наглашава Јокић.
Да су Албанци озбиљни у намерама да се у покрајину врати културно наслеђе потврђује и чињеница да је то била једна од тема преговора у Бечу између 2005. и 2007. године.
Слободан Самарџић, један од преговарача, потврдио нам је да је један од захтева албанске стране био и повратак око хиљаду експоната.
– Ми смо рекли да нема проблема, али најпре мора да се регулише статус. Овако, да Косово прогласи независност, а да ми вратимо културно благо, не долази у обзир. Држава по овом питању мора да буде резолутна – каже Самарџић.
Он, такође, наводи да је 1999. за време бомбардовања, са Косова повучен један део експоната који су пронађени на археолошком налазишту „Улпијана“ код Приштине.
Повучене су и неке црквене драгоцености и реликвије из манастира, као и катастарске и матичне књиге.
– Све то је учињено у страху од похаре терориста. Србија то не може враћати док се не реши статус, то мора бити тема разговора – каже Самарџић.
Иначе, Мемли Краснићи наводи да им је недавно враћено седам артефаката из Есена из Немачке и да би Србија требало да се поведе за тим примером. Како су ти археолошки артефакти доспеле у Есен, није познато, а реално је препоставити и да су украдени.
Бранко Јокић подсећа да је зграда Музеја у Приштини у јуну 1999. године насилно обијена:
– Нас су силом истерали из Музеја 1999. са пушкама на готовс, како би се „уселио“ ратни штаб албанске илегалне паравојске, а потом, и на дуги низ година, Европска агенција за реконструкцију. То је период у коме су археолошки предмети могли и нестати.
ЧОВИЋЕВА ГРЕШКА
НИКОЛА Кусовац каже да је Србија направила велику грешку када је из културне заоставштине коју је успела да склони у Београд, Албанцима дала неолитску скулптуру која је ископана 1955. на локалитету код Приштине.
– Небојша Човић је статуету дао тадашњем представнику међународне заједнице Михаелу Штајнеру, а уз благослов тадашњег директора Народног музеја Николе Тасића. Није реч о томе што смо ми то урадили као знак добре воље да нешто од косовског блага вратимо тамо, него како је та статуета дочекана у Приштини. А она је дочекана као потврда да су Албанци носиоци културног идентитета Косова. И ту је почетак проглашавања нашег споменичког наслеђа косовским. Ово исто тако треба да потврди да су Албанци носиоци културног идентитета, као и да се избрише одредница „српско“ и наслеђе остане локално – каже Кусовац.
БЛАГО НА КОСОВУ СЛАБО ЗАШТИЋЕНО
МЕРКУР са Плутосом, амфора из неолита, винчанске фигурине, копље из гвозденог доба, средњовековни мач, фото-документација с краја 19. века, слике старих мајстора, редак накит… Све је то део огромног српског блага на КиМ, које је после присилног напуштања матичне зграде 1999. остало у депоима Музеја у Приштини. Реч је о 30.000 предмета, међу којима су и дела непроцењиве националне и уметничке вредности, од којих се нека „крчме“ на „црном“ тржишту уметнина широм Европе.
У Народној и Универзитетској библиотеци „Иво Андрић“, у Приштини, остало је милион српских наслова, са неутврђеним бројем старих и ретких књига! У Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, као и у градским и регионалним заводима у Приштини и Призрену остала је техничка документација са неутврђеним бројем икона које су у поступку конзервације. Најбогатија уметничка група сакралне архитектуре, коју је Европа наследила од хришћанског истока, налази се на територији КиМ…
(Вечерње новости)
