Podešavanja / Settings

U moru TV-kanala na kablu naletih na film Srđana Koljevića Branio sam Mladu Bosnu (2014). Film vraća na konstantu komišijskih međunacionalnih odnosa u zemlji Bosni u kriznim vremenima, tj. na odnose naroda na Balkanu. I na konstantu odnosa Zapada prema Srbima kao ključnom narodu na Balkanu. Film počinje iz 1941, kad su se u Zagrebu […]

U vranjskom Kazanđolu vojnim veštinama podučavao je čak i Gavrila Principa. Za njega kažu da je iz Vranja krojio svetsku istoriju.   Cupara ili bata Mile, kako su ga Vranjanci zvali, bio je izuzetno integilentan, vispren, fizički spreman čovek. Završio je Učiteljsku školu i u to vreme, kada se razvijala borba srpskog naroda za konačno […]

Na današnji dan pre 98 godina umro je Gavrilo Princip, čiji je atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu Beču poslužio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju.Princip je rođen je u julu 1894. godine u okolini Grahova. Njegovo zdravlje od najranijeg detinjstva bilo je narušeno i bolovao je od tuberkuloze.

Dve organizacije, jedan ideal i različiti putevi do cilja. Mladu Bosnu kao revolucionarnu, idealističku grupu omladinaca i Crnu ruku sastavljenu od oficira zaverenika, spajali su želja za slobodom i stvaranje Jugoslavije.

Stogodišnjica Prvog svetskog rata je prošla, ali je utisak da se Srbija nije odbranila od revizije. Čak su se i među Srbima pojavili glasovi koji podržavaju reviziju, i zato je neophodno neprestano ponavljati odgovor na bitno pitanje: Šta je smisao Principove žrtve?

Među imenima zaboravljenih srpskih heroina sigurno se nalazi i baba Višnja Mosić iz višegradskog sela Gornje Dubovo koja je desetak godina pre Sarajevskog atentata i početka Prvog svetskog rata bila pripadnik organizacije Mlada Bosna.

Ponekad pomislim da je strašno da svi ti ljudi koji okreću istoriju naopako ne razumeju da je Gavrilo pucao ne samo za moju, već i za njihovu slobodu.

„Rat za civilizaciju” je emisija Radio televizije Republike Srpske koju vodi Miroslav Lazanski i u kojoj iz Andrić instituta, u Andrićgradu, poznati srpski publicista, zajedno sa svojim gostima obrađuje geopolitičke teme vezane za srpski etnički prostor.

Dramski pisac o predstavi koju je napisao za Engleze i dometima Sarajevskog atentata. Zapad je euforično pozdravio nestajanje Jugoslavije, SSSR…

Gavrilo Princip je bio pristalica slobodarskih ideja i ne samo on nego i cela „Mlada Bosna” i mladobosanci. To su bili mladići koji su bili oduševljeni slobodom.

Ubistva, pobune mladih nacionalista i nemiri obeležili su kraj 19. i početak dvadesetog veka u Evropi. U Parizu, Petrogradu, Moskvi, Solunu i Zagrebu do 1914. bilo je izvršeno skoro dvadeset atentata. U periodu u kome je tiranoubistvo predstavljalo jedino rešenje protiv nametnutih vlasti, u Bosni i Hercegovini pod Austrougarima, stasavao je Gavrilo Princip.

Svi antijugoslovenski projekti, i za vreme Kraljevine i za vreme SFRJ, pa i danas, nastavljaju se, na ovaj ili onaj način, na austrougarsku propagandu čija je ovo osnova, a čiji je rezervni položaj potenciranje Crne ruke i Apisa kao stvarnih organizatora Sarajevskog atentata, dok su mladobosanci, uprkos idealizmu, bili tek Apisove marionete.

Reporteri u Sarajevu, gde nijedna ulica više ne nosi ime Mladobosanaca. U gradu se diže spomenik Ferdinandu, a u Istočnom Sarajevu Principu. Pržulj: Mlada Bosna nije postojala kao organizacija. Dr Vlado Mehmedbašić: Otac preživeo Beč, ali ne i ustaše

Srbija se još nije oslobodila opskurnih snaga iz mraka koje upravljaju našim životima, kaže spisateljica Biljana Srbljanović.

Analitičar Đorđe Vukadinović je ocenio da BiH teško može da opstane u sadašnjem obliku, koji više nije dejtonski i koji se može opisati izrazom „ni riba ni devojka“. On ističe da postoji opasnost da se pokuša radikalnija promena Dejtona na štetu RS uoči stogodišnjice Prvog svetskog rata i predstojećih izbora, što će neminovno izazvati turbulencije.

Ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. godine u Sarajevu tretiralo se u to vreme kao i ubistvo bilo kog predstavnika okupatorske vojske. Treba istaći da aneksija Bosne i Hercegovine nije bila priznata od većine država jer je sprovedena protiv volje građana Bosne i Hercegovine i odluka Berlinskog kongresa.

Objavljivanje fotografije Hitlerovog ličnog fotografa u nedeljniku “Vreme”, na kojoj za rođendan 20. aprila 1941. godine prima poklon donet iz Sarajeva – spomen-ploču Gavrilu Principu, u prvi plan izbacilo je tezu da je Prvi svetski rat odigrao odlučujuću ulogu u formiranju Hitlerovog stava prema Srbima.

Srbija iz vremena Prvog svetskog rata bila je nalik današnjem Iranu, gde delovi vlasti sponzorišu terorističke aktivnosti. Gavrilo Princip je bio fanatik koji se poslužio terorističkim nasiljem za ostvarivanje svojih ciljeva.

Beograd – Istoričar Ljubodrag Dimić tvrdi da su planovi Prvog svetskog rata postojali i pre pucnja Gavrila Principa u Sarajevu 1914. i da Srbija svakako rat nije želela.

U svom delu, koje je bečko pozorište naručilo povodom predstojeće 100-godišnjice početka Prvog svetskog rata, Srbljanovićeva je povezala istorijske i fiktivne ličnosti u vezi sa atentatom na prestolonaslednika Franca Ferdinanda