Podešavanja / Settings

Na osnovu ovakve političke filozofije, svi stanovnici Hrvatske moraju biti politički Hrvati i shodno tome sve što potiče sa prostora Hrvatske mora biti hrvatsko. Međutim, postavlja se pitanje da li je ovakva terminologija prikladna bar u lingvističkom smislu što takođe indirektno pokreće i rasprave o Hrvatima i Srbima u svim kontekstima uključujući i one „večne“ […]

Nasin rover „Perseverans“ (Istrajni) spustio se na Mars u krater Jezero, što su stanovnici ovog mesta u Republici Srpskoj kod Mrkonjić grada sa oduševljenjem ispratili i pozdravili. Danas imena toponima na nama susednoj planeti potiču iz brojnih izvora, ali imena velikih obeležja potiču prvenstveno iz karata koje je 1886. napravio Đovani Skjapareli, koji se držao […]

Izvršni odbor SANU naveo je u saopštenju da „već duže vrijeme s nevjericom i ogorčenjem prati svojatanje srpskih naučnika i umjetnika, zasnovano na zaista neprihvatljivim argumentima“. „Posljednji u nizu je jedan od najvećih srpskih naučnika Milutin Milanković, dugogodišnji član i potpredsjednik SANU, koji je prekomandovan u hrvatskog znastvenika“, stoji u saopštenju. Milanković (1879-1958) je rođen […]

Osiječka Gimnazija ima praksu da postavlja biste slavnih učenika. Ali, ta čast ne može biti ukazana i Milankoviću. Dvojici poznatih učenika osiječke Treće gimnazije Miji Kišpatiću, koji se bavio prirodnim naukama, i Milutinu Milankoviću, geofizičaru i astronomu, date su različite počasti. Kišpatiću će biti postavljena bista ispred ove slavne osiječke srednje škole, u Parku hrvatskih […]

НЕ тако давно били смо сведоци тога да је део хрватске јавности књигу професорке Злате Бојовић „Историја дубровачке књижевности“ протумачио као „иредентистички, империјалистички покушај узимања не само туђе баштине, већ и туђе територије“. Овакве бурне, често и параноичне реакције наших комшија не изненађују добре познаваоце њихових прилика. Оно што изненађује је изостанак реакција с ове […]

У свету и код нас прошло је време научних горостаса, дивова, великана, умних и мудрих мислилаца, ренесансних ликова. Да ли је српска наука данас достојан наследник Цвијићеве заоставштине. Опус великог научника, какав је био Јован Цвијић, најбоље се може сагледати када вам се пред очима укажу томови и томови његових дела. Прошле недеље, „Службени гласник“ […]

У понедељак изненадни сусрет у Хрватској. Положиће и венце крај родне куће Милутина Миланковића у Даљу. Српски премијер Александар Вучић и хрватска председница Колинда Грабар Китаровић састаће се у понедељак, 20. јуна – ексклузивно сазнају „Новости“. Према нашим информацијама, планирано је да Вучић и шефица хрватске државе обиђу родну кућу чувеног научника Милутина Миланковића, где […]

Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej prisustvovao 3. septembra 2014. godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti Uneskovom simposionu povodom godišnjice rođenja Milutina Milankovića.

O tome će odlučivati poglavari pravoslavnih crkava početkom marta u Carigradu.

Na stotu godišnjicu od stvaranja epohalne teorije o klimatskim promenama, Udruženje „Milutin Milanković“ odlučilo je da svetskom naučniku i najcitiranijem srpskom akademiku u svetu, ovog proleća podigne prvi spomenik u Beogradu. Istovremeno, u Budimpešti će na zgradi u kojoj je Milanković živeo kao pritvorenik do 1919. godine biti postavljena spomen-ploča.

Mali po prostoru, a veliki po značaju, Muzej Nikole Tesle u Beogradu i Muzej Milutina Milankovića u Dalju su cenjeni u svetu najviše zbog toga jer imaju „žive“ eksponate, koji rade, a napravljeni su po idejama ove dvojice naučnika.

Nauka je odavno Milutina Milankovića svrstala u sam vrh najvećih umova 20. veka, ali ima mnogo toga zanimljivog iz njegovog života o čemu se malo zna.

Svetski priznat inženjer, klimatolog i astronom bio je poznat po teoriji ledenih doba i prvi srpski doktor tehničkih nauka. Komunisti su ga proglasili političkim neprijateljem, a NASA ga je svrstala u 15 najvećih umova svih vremena u oblasti nauke o Zemlji

Naš naučnik Milutin Milanković još uvek je poznatiji i priznatiji u svetu nego među Srbima. Nema ni spomen-sobu, a NASA ga uvrstila među 10 najznačajnijih naučnika sveta.

Kada je Hrvatska 1. jula slavila ulazak u Evropsku uniju ni po jednom detalju nije se moglo primjetiti da u svom koferu nosi i najmanji djelić srpskog doprinosa, da su njenu kulturu, nauku, društvo u najširem smislu, dijelom gradili i Srbi, čiji je procenat na tim prostorima, ne tako davno, bio i dvadesetak odsto da bi danas pao ispod četiri…

Telegrafova anketa urađena u Ulici Milutina Milankovića: više od 50 odsto ispitanika nikada nije čulo za čuvenog srpskog naučnika, dok gotovo svi znaju ko je junak serije „Sulejman Veličanstveni“.