Подешавања / Settings

Оцене о догађајима у Руанди у тексту Мирослава Лазанског Сребреница у Њујорку – Стрељање ратних заробљеника није геноцид (Политика, 21. јун 2015) можемо оставити по страни и препустити аналитичарима прилика у тој афричкој земљи, међу којима Лазански несумњиво заузима угледно место. Међутим, неке тврдње које Лазански износи у вези са догађајима у Кравици (шире подручје Сребренице) у јулу 1995. године завређују осврт, тим пре што се ради о локалитету који је читалачкој публици много релевантнији и ближи.

(Стефан Каргановић) Захуктава се механизам за овогодишњу „прославу“ двадесетогодишњице Сребренице. Оперативни израз је врло прецизно биран и примедба да би у овом случају термин „обележавање“ био примеренији, нажалост, не стоји. Сарајевска политичка елита и њени међународни спонзори, главни корисници сребреничког наратива откако је у другој половини деведесетих почео да еволуира у озбиљну „геноцидну причу“, грчевито […]

Кравица је данас пуста. Све је мање деце и омладине. У последњем рату, протерано је више од 1.000 мештана. Парастос погинулим борцима и цивилима на Божић 1993. године као и помен за свих 3.267 убијених Срба са овог подручја служен је у Цркви Светих апостола Петра и Павла.

На православни Божић пре 20 година припадници Армије БиХ, под командом Насера Орића, убили су 49 Срба, ранили 80 спрских цивила и војника, а седам особа је нестало, од којих пет још увек није пронађено.

Црна круна злочиначких похода Орићевих бојовника била је 7. јануара 1993. у Кравици и десетак заселака. Сељани мучени и ритуално убијани, а сва српска насеља похарана и спаљена. По доласку из Хага Орић оптужио српског министра одбране за скривање гробница бошњачких жртава!