Podešavanja / Settings

„Веома је могуће да се Приштина спрема за ратовање, при чему мало вероватно одбрамбено, као и за војно-полицијске операције. То је, наравно, веома забрињавајуће и сматрам да треба да буде предмет дискусије Савета безбедности УН“, рекао је Косачов. Он сматра да иза тог, како је истакао, дрског и противправног акта, стоје САД. „Ко стоји иза дрског и противправног акта Косова? Не треба чак ни погађати:једини који […]

Косачев, председник Одбора горњег дома парламента за спољне послове, рекао је да би намера САД да се повуку из Споразума о нуклеарним снагама средњег домета с Русијом (Споразум ИНФ) могла да буде најава америчког размештања ракета у Европи, што тај пакт забрањује. Он је упозорио да ће Русија, ако до тога додје, усмерити своје оружје […]

Говорећи о „случају Каталоније“, у којој је у недељу одржан референдум о независности, Косачев је указао на неколико аспеката уз главне закључке који ће моћи да се изведу у будућности. – Они који су имали улогу у распаду Југославије и који су признали Косово, силом одвојено повредом суверенитета Србије, можда су схватили да су отворили […]

Како је рекао, став руског руководства и Министарства иностраних послова је јединствен – Русија ће се придржавати апсолутног реципроцитета. „Уколико стигне одговор од Америке, уследиће одговор и из Русије. Ми се не залећемо, али жестоко ћемо реаговати“, нагласио је он. Косачов је оценио и да симетричне мере могу да се примене и у другим областима рада дипломатских представништава – поред смањења броја особља, […]

„Divni novi svet“, koji su mnogi po završetku Hladnog rata nestrpljivo očekivali, nikada nije nastupio. Umesto harmonije, saradnje i dijaloga sve je više nasilja i haosa. Mnogi ljudi stiču utisak da se vratilo doba „tvrde sile“, kada države i narodi moraju fizički da se bore za mesto pod suncem. Američka opozicija optužuje predsednika Obamu za […]

Stav Rusije o Siriji namerno je pogrešno interpretiran, iako taj stav ima samo jedan cilj – da pomogne vlastima i opoziciji da komuniciraju jedni sa drugima da bi se postigla stabilnost, kaže Konstantin Kosačev, član gornjeg doma spoljnopolitičkog odbora ruske Dume.

Kosačov je, pritom, naglasio da je pitanje Krima „zatvoreno“ i da je „to Rusija“.

Rusija nije želela Prvi svetski rat, ali je bila primorana da uđe u njega kako bi zaštila svoje bratske slovenske narode, rekao je Konstantin Kosačev.

Ono što nam je ponovo zajedničko jesu nepravedne optužbe koje trpe i Rusija i Srbija od nekoliko zapadnih država, članica NATO-a. Ovaj centar moći pokušava da svima odredi šta je to dobro, a šta loše, s tim da i jedno i drugo mogu da se izmene prema interesima njihove dnevne politike. Posebno nam je teško što sa tim centrom moći ne možemo postići dogovor: taj centar moći nikako da se opredeli da li će poštovati princip teritorijalnog integriteta država ili prava naroda na samoopredeljenje, odnosno to zavisi od njegovih dnevnopolitičkih potreba, tako da je položaj i Srbije i Rusije jednako nezgodan u čitavoj toj situaciji. Mogao bih o ovome još dosta da

Ako Srbija bude učestvovala u sankcijama koje su u interesu drugih zemalja, posledice će biti sasvim predvidive. Tim pre što su autori tih sankcija zemlje koje nemaju velikih interesa u saradnji s Rusijom, mislim na SAD.

Konstantin Kosačov izjavio je da u srpsko ruskim odnosima u poslednje vreme nije primetio veće probleme ocenjujući ih kao nepromeljivo prijateljske i bliske.

Ako Rusi i Srbi budu zajedno, udruženim snagama mogu da postignu mnogo. Ovo u ekskluzivnom razgovoru za portal „Srbin info“ poručuje Konstantin Kosačov, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije i šef Federalne agencije za pitanja Zajednice nezavisnih država, sunarodnika u inostranstvu i međunarodnu humanitarnu saradnju Ruske Federacije.

Rusija uvek treba da pruža podršku prijateljskoj Srbiji, s kojom ima veličanstvenu prošlost i bliskost. Ovo su poručili visoki predstavnici Rusije Konstantin Kosačev i Valerij Rjazanski, koji su prethodnih dana doputovali u našu zemlju povodom 80 godina rada Ruskog centra za nauku i kulturu „Ruski dom“ u Beogradu i obeležavanja 1.150 godina ćirilice.