Podešavanja / Settings

 Čin veleizdaje se desio na Vidovdan, 28. juna 1881. godine u Zemunu, na teritoriji Austrougarske, kada je Čedomilj Mijatović, ministar finansija i inostranih dela potpisao Tajnu konvenciju, ispričao je istoriograf i književnik Radovan Kalabić u emisiji Reč produkcije Helmkast. On je otkrio da su razlozi za ovakvu veleizdaju bili lične prirode.Knez Milan je već februara […]

Ruski slavenofil i srpski general Mihail Černjajev je u vreme srpsko-turskog rata bio treći čovek po važnosti u Srbiji, posle kneza Milana Obrenovića i ministra spoljnih poslova Jovana Ristića. Ali, tokom rata je toliko uticao na kneza da je potisnuo Ristića.

Strah ministra policije Radivoja Milojkovića da će na kneževića Milana Obrenovića biti izvršen atentat pretvorila se u noćnu moru posle tzv. Terazijske bombe u maju 1871, a postala njegov stalni košmar posle još jednog događaja.

Tada je za predsednika Skupštine izabran konzervativac Đorđe Topuzović, a za potpredsednika liberal Jevrem Grujić. Iako ljuti politički protivnici, oni su odmah objavili da će raditi za dobrobit države. Za predsednika vlade je ponovo izglasan Jovan Marinović, ali je on odmah dao ostavku, navodno nezadovoljan što je dobio svega tri glasa prednosti. Vlada je pala, a novu je ovoga puta sastavljao dotadašnji ministar policije Aćim Čumić. On je odmah za ministre vojske i policije postavio svoje pobratime, potpukovnika Kostu Protića i advokata Milana Piroćanca.