Руски славенофил и српски генерал Михаил Черњајев је у време српско-турског рата био трећи човек по важности у Србији, после кнеза Милана Обреновића и министра спољних послова Јована Ристића. Али, током рата је толико утицао на кнеза да је потиснуо Ристића.

Черњајев је потицао из старе руске племићке породице и још од малена је знао да ће постати војник. Истакао се у Кримском рату при опсади Севастопоља, а славу стекао у походима у Средњој Азији. Био је гувернер Туркестана, а потом је напустио војску и ушао у политику преко Словенских комитета. Постао је проповедник великог словенског буђења, а тиме и једна од најпопуларнијих личности Русије.

Упоређивали су га са чувеним уједињитељем Италије, револуционаром Гарибалдијем. Многи су очекивали да ће ратну славу из Србије пронети Европом као зачетник борбе против туђина не само на Балкану него и у другим словенским земљама.

Али, руској влади се ове намере Черњајева нису допадале. Цар му је запретио да ће му одузети сва одликовања. Руском конзулу у Београду Карцову је наредио да Черњајева склони из Србије. То је било лакше рећи него урадити јер је прослављени руски пуковник био у присним везама са руским престолонаследником и његовим дворским маршалом. Зато су високе дипломате саветовале Карцову да поведе рачуна о обе царске стране како не би улудо „изгорео“.

Руски конзул је пронашао решење: није више покушавао да отера Черњајева из Србије, али о њему више није ни слао извештаје цару. Тако је Черњајев за руске дипломате у Београду престао да постоји. Србија је издржала четири месеца у првом рату са Турском, али није дочекала и улазак Русије у рат, иако су јој то славенофили обећавали. Овај рат је ипак послужио као добро искуство да се оснује права српска војна обавештајна служба, која је касније постала једна од најефикаснијих у Европи.

(Вести)

Oznake: knez Milan Obrenović, Mihail Černjajev, srpsko-turski rat