Podešavanja / Settings

Србија данас има најгори изборни систем у Европи. Садашњи пропорционални изборни систем са затвореним изборним листама и Србијом као једном изборном јединицом не постоји нигде друго у Европи сем у Црној Гори. То је довољно да се запитамо зашто други нису преписали овај изборни систем ако вреди, односно зашто ми нисмо прешли на много успешније […]

Да ли ће у истом том термину бити обједињени председнички, ванредни републички парламентарни избори и локални градски избори у Београду? Да ли ће до тада значајно бити измењени предуслови да сви ти редовни и ванредни избори буду заиста слободни и поштени, за разлику од недавних недемократских и противуставних избора 21. јуна? Зашто ванредни парламентарни избори […]

Navodeći da je u prošlom sazivu parlamenta, više od polovine poslanika bilo iz Beograda i Novog Sada a da 96 opština nije imalo svog predstavnika u Skupštini Srbije, Obradović je ocenio da je to dokaz da trenutni proporcionalni izborni sistem sa zatvorenim listama, nije dobar. „U sazivu od 2012. do 2016. godine, 122 opštine u […]

“Mi imamo program za ekonomiju, reindustrijalizaciju zemlje, zapošljavanje, povećanje životnog standarda i protiv korupcije. Ali, ništa od toga ne može da se primeni ako ne ispunimo prvi preduslov – a to je da se ubije partijska država”, rekao je Jovanović. On je rekao da je danas u Srbiji partijska knjižica značajnija od svega ostalog, i […]

– Srbija mora da se vrati na većinski izborni sistem. Otkriću vam jednu tajnu, mi u Čajetini smo na neki način već to uradili, tako što smo u svim izbornim jedinicama kandidovali ljude koji su jaki kao ličnosti i poznati u svojim sredinama. Zato imamo većinu u svim tim izbornim jedinicama, ali ona nije apsolutna […]

Он је поводом најаве власти да ће спустити изборни цензус, рекао да промене не треба да се „сервирају арбитрарно, из политиканских разлога“. – Промене у изборном систему су потребне, али оне треба да значе увођење већинског изборног система – оценио је Јовановић у изјави за београдски лист „Данас“. Он је рекао да би се тиме […]

Tema emisije bila kako funkcionišu vladajući režimi u Srbiji od 5.oktobra 2000.g., pa do danas. U emisiji se još govorilo o Vojsci Kosova, Briselskom sporazumu, viznoj liberalizaciji za stanovnike Kosmeta u odnosu na EU i da li može Srbija da proglasi okupaciju Kosova i Metohije (00:00:30), o srpskoj vojsci na severu Kosova i kako treba […]

Увођење већег изборног цензуса за коалиције од оног који важи за странке које саме излазе на изборе, решило би проблем превеликог броја партија у српском парламенту, али и „неприродних“ коалиција и „шверцовања“ минорних странака у скупштинске клупе – слажу се стручњаци за политички систем. Идеју која се и раније разматрала, у српску политичку арену вратио […]

– Mladi u u unutrašnjosti Srbiji danas nemaju perspektivu, nemaju posao i budućnost. Istovremeno njihove porodice hoće da školuju svoju decu ali nemaju prihoda i novaca za to, pa prodaju jeftino svoju zemlju i šalju ih u veće gradove, pa imate opet srpsku sirotinju, kao ekonomske migrante, koja puni Beograd. Stamatović je dodao da je […]

Na pitanje voditelja, Dejana Petra Zlatanovića, da li je, kada su u pitanju lokalni izbori, bolje da bude većinski, nego propocijalni izborni sistem, odnosno da se bira konkretni čovek umesto da se glasa za stranku ili izbornu listu, Aleksandar Šapić je izjavio da se Srbija stalno poziva na neke evropske standarde i teži ka modernom […]

Zakon o izboru narodnih poslanika jasno kaže da je podnosilac liste slobodan da sa podnete liste odredi ko dobija mandat nezavisno od rednog broja na listi i bez jasnih kriterijuma. Na taj način se krši neposredno izražena volja birača na izborima i gubi neposrednost izbora, jer između birača i parlamenta posreduju političke partije koje sastavljaju liste i određuju redosled kandidata pre izbora a nakon izbora odlučuju ko dobija mandat i ulazi u parlament.

Precrtan glasački listić ili glas za Čak Norisa, Vladu Divca ili Novaka Đokovića formalno se ne računa, ali matematički pogoduje strankama sa najviše osvojenih glasova na izborima.

Kontrola izbornog sistema u Srbiji ostvaruje se kroz delovanje CEntra za Slobodne Izbore i Demokratiju (CESID), evro-arlantskog instituta koji deluje kroz formu nevladine organizacije, a koju finansira niz zapadnih ambasada i globalističkih institucija, među kojima: Evropska Komisija, Evropska Agencija za Rekonstrukciju, Nemački Maršal fond, Fond braće Rokfeler, Helsinški komitet za ljudska prava, NDI, CIDA i drugi. (3)

DS nije podržao promenu izbornog sistema u pokrajini i prvi put je posle 14 godina preglasan u vojvođanskoj skupštini.

Umesto katastrofalnog „Žutog preduzeća” došao je SNS sa još „žućom” politikom, sprovodeći praktično politiku LDP-a za koju niko nije glasao glasajući za SNS i smenu Tadića. U te svrhe SNS angažuje veterane bivših režima za koje niko nije glasao: Gorana Vesića, Nebojšu Čovića, Sinišu Malog, Milana Markovića, Tanju Miščević, Nenada Prokića…

Mnogi siromašni i nisko obrazovni Nemci ne glasaju na izborima. U nekim gradskim četvrtima čak manje od polovine građana koristi to svoje pravo. To je začarani krug, upozorava jedna nova studija.

Ruski predsednik je posebno ukazao na činjenicu, da atuelnu vlast u Pusiji, određuju isključivo njeni građani, a ne stranci.