Podešavanja / Settings

Latinica nije nikada bila sastavljena i izabrana kao opštesrpsko pismo, a smišljeno je, poput Trojanskog konja, ubačena preko Dogovora u Beču, radi olakšanih pritisaka na Srbe u pravcu njihovog polatiničavanja, pokatoličavanja i, konačno, asimilovanja. I moja malenkost smatra da bi se, lingvistički gledano, moglo reći da su hrvatski jezikoslovci i političari, u svojoj mudrosti, pristali […]

Субвенционисање – односно давање додатног новца без обавезе враћања, као подстицај за запошљавање радника, модел је који је власт почела да примењује још двехиљадитих. Тај новац су добијали пре свега страни инвеститори, и дешавало се да износ који држава даје бесповратно превазиђе износ инвестиције. Иако је актуелна власт тај систем критиковала, испоставиће се да се […]

Учесници Округлог стола, који су се до сада доказали као изузетни борци за наше једино, српско писмо су: проф. др Радомир Батуран, издавач из Канаде проф. Драгољуб Збиљић, оснивач удружења „Ћирилица” из Новог Сада Синиша Стефановић, историчар, запосленог у Заводу за проучавање културног развитка Драгослав Бокан, председник Института за националну стратегију Верољуб Вукашиновић, директор Народне […]

Тешко схватљива немарност српске државе и језичких институција у непредузимању практичних, у Европи и свету уопбичајених, мера за (о)чување српске азбуке и заустављање веома штетне доминације туђег писма које је међу Србима превладало тек у другој половини 20. века и кључно утицало да Срби ослабе у свом идентитету. Трагични пропусти (и) данашњег врха државе да […]

Шта чека Одбор за стандардизацију српског језика, зашто он, коначно, не реши питање српске ћирилице у језику Срба у складу с добрим предлогом како је то питање заједно с Министарство културе и информуисања решио у реченом Предлогу и у складу с оним како други решавају питање свога писма у свом језику? Српски језик на хрватском […]

Језичко обједињавање Срба и Хрвата у језику ишло је преко државно-политичких интереса које је у томе имала Аустријска Монархија, касније Аустроугарска. То обједињавање Срба и Хрвата у стандардном језику ишло је преко Вука Караџића по инструкцијама аустријског службеника на месту цензора словенских књига у Бечу Јернеја Копитара (Репње 21. август 1780 – Беч, 11. август […]

Р. Бугарски се „посвађао“ са самим собом у свом противуречном тумачењу Члана 10. Устава Србије: тумачи одредбу о ћирилици на два начиан, како му када лично одговара. Англиста Ранко Бугарски се у полемици поводом Члана 10. Устава Србије са србистом Милошен Ковачевићем затекао у свом противуречју и, очигледно, лошој намери у вези с најављеним коначним […]

• Иако су, убрзо по црквеном расколу (1054), Хрвати примили католички црквени обред нису лако и брзо напустили заједничко словенско писмо глагољицу и прихватили латиницу • Срби су много брже и лакше напустили глагољицу и прихватили савршеније и подесније писмо за српски језик ћирилицу као народ православног верског обреда • Срби су, под притиском и […]

Kada iz susedne Hrvatske danas neko prvi put pređe granicu sa Srbijom mora da se upita da li je on to zaista prešao granicu ili je još u Hrvatskoj. Čuli smo svedočenja Srba kojima su u posetu došli prijatelji iz Hrvatske – da su, snebivajući se, kazali svom domaćinu: „Malo smo iznenađeni. Mislili smo da […]

У последње време и српски лингвисти су се сетили да им је основна обавеза да, као једини плаћеници од српског народа и државе, брину о нормирању књижевног језика и (о)чување српске ћирилице. А српска ћирилица је и данас у Србији на издисају. Тренутно се држи у животу српског народа у Србији и изван Србије једва […]

– Ništa, valjda, nije paradoksalnije nego da Srbi jedni druge „ubeđuju“ zašto treba svoj jzik pisati svojim pismom– Niko u svetu, osim srpskih lingvista, ne normira svoj jezik na dva pisma– Niko u svetu, osim Srba, ne deli svoj narod po pismu– Niko, osim srpskih lingvista (pa ni oni koji koriste lingvistički isti jezik – […]

(Осврт поводом празњикаве прославе Дана Ћирила и Методија 24. маја у САНУ, по извештају Политике на страни Културе 25. маја 2016) Латиница је одиграла улогу Тројанског коња у српском језику и у Срба. Ништа није успело тако да порази Србе и њихов језик као што је то урадила наметнута хрватска абецеда Србима као алтернативног писма […]

Срби још нису успели да реше питање свога писма Пуних петнаест година Удружење за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ бори се за решавање питања српског писма. Хиљаду и петсто људи се, на папиру, добровољно учланило у удружење које се бори за решавање питања писма Срба да би и српски народ поново имао писмо, као што […]

Правопис српскога језика Матице српске ¬– једини правопис у свету с алтернативним решењем питања писма за Србе. • Врлине и мане Вукове реформе• Слаба Вукова предвидљивиост у вези с писмом Срба• Даншње српске институције и лингвисти само вербално желе спас српске ћирилице, али практично не желе• Нормативно решење питања писма у ћириличком једноазбучју једини спас […]

(Drugo pismo prijatelju i jakom saborcu za ćirilicu)

Ključni pojedinac u institucionalnom i normativnom zatiranju srpske azbuke danas među Srbima su predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika akademik Ivan Klajn i glavni redaktor Pravopisa srpskoga jezika Matice srpske Mato Pižurica.

Ivan Klajn i srpski lingvisti nisu moćni ni da spasu deo duše, jer kao predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika neprekidno manipulativno i cinično govori o pomoru srpske ćirilice, pa i odgovarajući na ovo nedavno pitanje novinarke „Blica“ Sonje Šulović: „Izjavili ste da ćirilica neće nestati, ali joj preti opasnost da postane arhaično pismo“(.) Odgovara ovako:

Tragična sudbina srpske ćirilice seže u 11. vek kada je katoličanstvo na sinodu u Solinu bacilo, praktično, anatemu na ćiriličko pismo proglasivši ga za „đavolji izum“. Bilo je to 1060. godine, dakle, samo šest godina posle poznatog hrišćanskog raskola 1054. godine na katolilčanstvo i pravoslavlje.

I vlast i lingvisti (u prećutnoj sprezi) svojim ponašanjem i praktičnim rešenjem pitanja pisma omogućuju nastavak pomora ćirilice među Srbima.

Taj nalog komunista sproveden je zloupotrebom srpskih jezičkih institucija i u njima lingvisgta koji su, jedini na svetu, formalno doneli pravopisno rešenje pitanja pisma jezika Srba u dvoazbučju, koje ne poznaje svetska praksa izvan Srbije.