Подешавања / Settings

Финансијска (не)одрживост „Агрокора’’– квалитативна и квантитативна анализа Проблем за Србију ће настати оног тренутка када принудна управа „Агрокора” одлучи да прода акције које фирме из концерна имају у другим компанијама ван Хрватске или да ликвидност чува тако што ће новац пребацити оданде где га има. У овом случају, то ће бити из Србије. „Агрокор” је […]

Најзначајнији наши рудници су рудници бакра у Борском региону, који се налазе – са топионицом и призводњом бакра и племенитих метала – у саставу Комбината РТБ Бор. Овај Комбинат је економски и стратешки много значајнији за земљу од пажње која му се придаје. Уместо да постоји државна стратегија за развој индустрије на бази овога вредног […]

Ова идеолошка доктрина, уобличена у сет економских мера и политика, најпре је имплементирана 1973. године у Чилеу (захваљујући Чикашком економисти Милтону Фридману) чије су последице биле катастрофалне, а потом су такву доктрину подржали Маргарет Тачер и Роналд Реган. Та подршка је била сасвим и логична, јер ова идеолошка доктрина је и конципирана у интересу моћних […]

Мере економске политике о којима се говори су јасан показатељ да ”прича” већ постаје престара. Морају је некако учинити савременијом, па се пласирају разне друге теме како би се скренула пажњу са централних дешавања. На првом месту, продаја ”ПКБ-а” и осталих ресурса који су профитабилни. Најављену продају ”ПКБ-а” називам најбруталнијим економским злочином и за то […]

Виолета каже да је знала шта је чека, јер је прошлог септембра видела када је у само једном дану без посла због сличних разлог остало стотине људи. „Тог дана Јура је била фабрика плача. 350 људи у једном дану добије отказ. Тужно“, каже она. Овакве вести најбоље показују хаос у којем живимо. Овде не пролази […]

Трендови десезонираног БДП-а, као и анализа појединачних компоненти БДП-а (приватна и државна потрошња,  инвестиције, нето извоз), указују да би раст привредне активности у 2016. години могао да износи око 2,5%. Због тога је прави тренд привредног опоравка, без једнократних чинилаца, ипак нешто нижи од 2,5% и износи 1,52%. Клјучна компонента БДП-а за успоставлјање високог и […]

Шта ће нама бољи живот, веће плате… Живећемо од филозофирања. Ипак смо по развоју на нивоу старе Грчке. Џаба цитати кад је народ гладан. Од цитата се не зарађује, не подиже привреда, економија. Експозе је трошење времена и новца. За то време вредан и марљив човек направи нешто и уновчи, а ови су навикли да […]

Кад Вучић говори о БДП-у, изгледа да ни сами нисмо свесни колико смо богати. Зато се свим грађанима Србија то мора понављати по неколико пута на дан путем свих режимских испостава. Јер, сто пута поновљена лаж, постаје истина. Међутим, овде је у питању вређање нормалног расуђивања. Ево, о чему се заправо ради. Кад економисти говоре […]

Резултати економских убица српске привреде у 2015. години: угрожена солвентност, нова задуживања, већи укупни губици и смањена запосленост. На крају 2015. године привредну делатност у Републици Србији обављала су 126.262 привредна друштва, од којих је њих 95.378 Агенцији за привредне регистре доставило податке за статистичке и друге потребе. Српска привреда је, током 2015. године остварила […]

Међутим, са друге стране, од 90-их година до данас спроводи се доследна политика уништавања домаће производње и привреде. У тексту приказано је детаљно задуживање Електопривреде Србије за разне пројекте, а ниједан до данашњег дана није реализован. Кредите који су они појели и попили, платићемо сви ми до 2031. године! Париски клуб поверилаца Отплата обавеза по […]

У прва два месеца 2016. године остварен је позитиван фискални резултат, делом и због једнократног повећања непореских прихода. Велики, али привремени, јануарски вишак у буџету од око 30 млрд динара највећим делом истопио се већ у фебруару (забележен је дефицит од 21,4 млрд динара), тако да је суфицит на нивоу опште државе после прва два месеца износио 8,6 млрд динара.

Било како било, тамни облаци надвили су се над Србијом. Пасивном стаду “грађана” које марљиво ради, поштује власт и старатеље и законитости неолибералног капитализма у домаћој дивљој варијанти – није изгледа потребна ширина. Чему постављање смислених питања? Чему критичко мишљење? Ћутиш, радиш, гледаш ТВ… То је сасвим прихватљива динамика актуелног бивствовања. Коме још треба самосвестан грађанин? Коме је потребно нечије мишљење?

Србија и њени грађани, за разлику од Јелене Милић, нису, не желе, нити ће заборавити и опростити злочиначко убијање 2,500 својих грађана од стране НAТО злочинаца! Срби никада не смеју заборавити осиромашени уранијум чиме је направљена права еколошка катастрофа. Уз познату изјаву ”Русија постоји, нажалост”, дотична је изрекла и још једну срамну реченицу, а то је ”Осиромашени уранијум није отрован”.

Нетранспарентност, нова отпуштања, нове приватизације, удар на пољопривреду смањењем субвенција, подршка само страним инвеститорима, повећање средстава за мигрантску кризу, повећање трошкова камата услед високог јавног дуга, инфраструктурни пројекти, итд… Све у свему, ово не иде на добро.

Ресурси борског и мајданпечког рударства су неисцрпни јер досад није искоришћена ни њихова половина. Оверене геолошке рудне резерве износе око 1,38 милијарди тона руде и садрже око 5,1 милион тона бакра, 202 тоне злата и 1.477 тона сребра. Потврђени ресурси, са просечном годишњом експлоатацијом 26 милиона тона руде, гарантују производњу бакра у наредних 50 година.

Историја се понавља, а народ који не зна да извуче поуке из историје, осуђен је да живи са свим последицама, јер како се често каже, историју пишу ветрови. Мени делује да у Србији историја никада никога није научила било чему и да је наш народ осуђен да доживљава историју непредвидиву као и ветрове.

Након увођења економских санкција од стране Русије, Турска ће бити највећи губитник на свету. A пошто свет не воли губитнике, Турска ће бити препуштена сама себи у решавању проблема.

Садашња политичка ,,елита”, у ликовима самозваних ,,реформатора”, – као верни послушници и имплементатори глобализма и неолибералне економије – обећавали су грађанима да ће страни трговински ланци повећати конкурентност која ће условити снижавање цена, што би требало повољно деловати на побољшање стандарда грађана.

Основни принципи на којима се темељи доктрина неолиберализма јесте тотална приватизација, дерегулација, либерализација, финансијска стабилизација и неутралисање државне улоге у свим сферама живота сем у заштити интереса богатих.

Од великог значаја је и економетријски налаз да је раст увоза и спољнотрговинског дефицита условио експанзију домаће тражње која већ неколико година превазилази производњу у Србији за 20-25% са тенденцијом раста, што је дугорочно неодрживо.