Podešavanja / Settings

Vuk  – marioneta Beča 1. Početkom dvadesetprvog vijeka došlo je kod Srba do mitomanske  estradizacije vukovske etnolingvistike  putem koje je nam je  još jednom desuverenizovano istorijsko pravo na starostavno srpsko pismo, ćirilicu i srpski jezik, najarhaičniji od svih slovenskih jezika. To je tvrdio i veliki Šafarik: da je etnonim Srbi stariji od etnonima Sloveni kao […]

Reči po zvučnosti a ne po tvorbi 08 FOTO: Youtube Sećate se onoga ”piši kao što govoriš” to je lepa floskula plasirana u školama i čoveku to na prvi mah zvuči lepo. Međutim neki jezici se pišu po zvučnosti (”piši kao što govoriš”) ili po tvorbi tj. po načinu kako je ta reč nastala. Evo […]

– Престаните да нас учите како говоримо и пишемо. Пиши као што је написано, читај као што каже. Хвала – поручио је самоуверено Вулин из скупштинске клупе. Министар Вулин очигледно је погрешно запамтио принцип „пиши као што говориш, а читај као што је написано“ који је Вук користио како би спровео реформу српског језика, и […]

У једној народној песми коју је забележио Вук Караџић стоји: „Покупили злице и зликовце, буљумбаше с коца и конопца, те их рани сиротиња раја…“ И у једном делу публицисте Родољуба Чолаковића налази се овакав пример: „У устанак се убацише некакви пробисвјети без рода и имена, балије, шокци одбјегли робијаши, људи с коца и конопца“. Изрека […]

Kosovska policija privela je dvojicu srpskih vozača zbog toga što su na pozadini cisterni srpskih registarskih tablica imali fotografije ruskog predsednika Vladimira Putina i srpskog filologa i reformatora Vuka Stafanovića Karadžića, javlja RTS. „Policija je popodne zaustavila dve cisterne, na jednoj je bila slika ruskog predsednika Vladimira Putina, a na drugoj slika Vuka Karadžića. Dvojica […]

Шта је заједничко Вуку Стефановићу Караџићу и Алексеју Кулаковском? Кулаковски и Караџић су свој живот посветили очувању својих језика, прикупљању народних умотворина и народног усменог стваралаштва и реформисањем књижевног језика. Република Саха (Јакутија), одакле је Алексеј Кулаковски, највећа је република Руске Федерације, 7 пута већа од територије Француске. Изузетно ниске температуре (чак -72°C) и ниска […]

Данас, када је после 64 годне од Новосадског договора (Матица српска, 1954) започето договором између Срба и Хрвата практично масовно замењивање назива „српски језик“ називом „српскохрватски језик и код стручњака и код српског народа и када је започет програмски процес замењивања „равноправн српске ћирилице“ такође „равноправном“, хрватском латиницом, којом је хваљена и у свету као […]

Можда је једини већи издајник и непријатељ Срба Доситеј Обрадовић. На факултету сам научио „да је Доситеј рекао шта би требало радити, а Вук показао како то треба урадити“. Међутим, ја сам по занимању магационер, моје знање и мишљење није битно. Коме веровати? Докторима са Сорбоне (још из 19. века) или докторима и академицима универзитета […]

Сажетак У раду аутори полазе од тезе да је српски језик – који је прошао кроз више циклуса дезинтеграције и фрагментације путем једног дуготрајног и мање или више континуираног процеса његовог преименовања – вероватно и најбољи пример политичке инструментализације језика и идеологизације филологије. Управо зато је у фокусу истраживачке пажње критичка анализа реформе српског језика […]

Први српски буквар инока Саве, јеромонаха у манастиру Дечани, штампан је 1597. у штампарији Ђулијано Рампацети, у Венецији. Бурна времена, брзо су буквар бацила у заборав, па за њега није знао ни Вук Караџић. Док су се учили писмености из туђих књига, Срби нису знали да скоро три века имају сопствену књигу по којој се […]

Популарна тема, која веома често искрсава у последње време када год се покрене расправа о историјским споменицима на територији Београда, јесте судбина средњевековног утврђења Жрнова на врху Авале, који је по Александровом налогу уништен да би се могли положити темељи за Мештровићев Споменик Незнаном јунаку. Минирање и брисање са лица Авале археолошког локалитета XII-XV века […]

„Матерњи језик – стуб државности БиХ“ – назив је научног скупа који је посљедњег дана фебруара у Сарајеву организовала „Бошњачка академија наука и умјетности“ (БАНУ) из Новог Пазара, а у част 1. марта – Дана независности БиХ (Дневни аваз, 28.02.2018.) Већ из самог назива избијају непресушне бошњачке фантазије о јединственој БиХ и једном беиха народу, […]

Крајем 18. и почетком 19. века код Срба је било доста недефинисано стање књижевног језика. У употреби су била два различита језика: црквенословенски језик руске редакције, који је углавном користило свештенство, и такозвани славеносрпски језик – мешавина руског, српског и црквенословенског, који је користила већина писаца. Славеносрпски је био прелазна фаза у развоју књижевног језика […]

Мањи део рукописа је добијао на поклон или у замену за своје списе и руске црквене књиге, а највећи део је откупљивао „на превару, за мале паре, по српским манастирима“, а затим их продавао по знатно већим ценама. У питању је близу хиљаду старих српских рукописних и штампаних књига које је Вук уз помоћ организоване […]

Иако је Караџић већи део живота провео у Бечу, у Београду је оставио значајнији траг. На место градоначелника дошао је 29. марта 1831. године када је кнез Милош „сојединио“ Магистрат београдски са Судом београдским и именовао га за председника те институције што је, у ствари, био ондашњи први човек престонице. У Београдском магистрату Вук је […]

Након реформе Вука Караџића када је народни језик стандардизован и уведен као књижевни, српски језик и ћирилично писмо су постали уједно и језик и писмо Хрвата. Људевит Гај је отворено, као и многи други, илирски језик сматрао српским: „Та н. п. сав свет знаде и признаје, да смо ми књижевност илирску подигли и увели, ну […]

Побусани понедељак је покретни празник православне цркве посвећен мртвима. Тога дана, по народном веровању и обичају, треба „побусати“ гробове умрлих сродника тј. на њих ставити зелену траву. У неким крајевима, овај дан се обележава као задушни – излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови и свештеник врши парастосе и помене за покој душа […]

Kada izgubite poverenje u Srbiju i Srbe, čitajte Vukove poslovice, to je takva mudrost da je to sjajno

Не зна се много о приватном животу човека који је задужио нашу културу и језик. Ово су неки сачувани трагови… Реформатор српског језика и отац српске писмености и културе Вук Стефановић Караџић својим делом оставио је непролазан траг у историји нашег народа и државе. Реформом писма, речника, очувањем народног духовног блага, Вук се уврстио међу […]

Очева мезимица, Копитарева мила „Циганчица“, симпатија многих угледних младих људи тог времена, Мина Караџић свакако јесте важна фигура српске културне историје. Од раног детињства почела је са учењем француског и италијанског језика, а поред немачког који је течно говорила будући да јој је мајка била аустријског порекла, Мина је почела говорити и српски по жељи […]