Podešavanja / Settings

Карађорђе је на данашњи дан 1817. године убијен. А шта би било да није. И да је Карађорђе остао у Србији неухваћен, опет би га на следећој историјској окуци дочекала криза грчког устанка… А шта би било и да Срби нису имали Вука Караџића? Књаз Карађорђе и српски великаши Шта би било да се књаз […]

  Sr­bi su na po­čet­ku 20. ve­ka ima­li svoj pra­vo­pis, da bi po­tom ušli u srp­sko­hr­vat­sko pra­vo­pi­sno i je­zič­ko za­jed­ni­štvo, iz ko­ga su iza­šli tek na kra­ju istog ve­ka. Za­jed­ni­štvo je bi­lo re­zul­tat po­li­tič­kih, kul­tur­nih i (so­cio)lin­gvi­stič­kih pri­li­ka kroz ko­je su pro­šli na­ro­di Sr­bi­je, Hr­vat­ske, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Cr­ne Go­re. Ce­lo­vi­ta isto­ri­ja srp­skog pra­vo­pi­sa […]

Ни­је нео­бич­но да у раз­ли­чи­тим др­жа­ва­ма је­дан књи­жев­ни је­зик има раз­ли­чит ста­тус: да у јед­ној бу­де ве­ћин­ски а у дру­гој ма­њин­ски. Али је сва­ка­ко ви­ше не­го нео­бич­но – да је­дан је­зик исто­вре­ме­но у ис­тој др­жа­ви бу­де и ве­ћин­ски и ма­њин­ски. Та­кве при­ме­ре (со­цио)лин­гви­стич­ка ли­те­ра­ту­ра, ко­ли­ко нам је по­зна­то, и не бе­ле­жи. Ка­ко би их и […]

Ključni nalaz je da su te posledice bile dvojake prirode: prvo, produkovano je odvajanje srpskog od ruskog jezika i udaljavanje srpskog identiteta od svojih staroslovenskih korena; i drugo, stvorena je osnova za kasniju cikličnu dezintegraciju srpskog jezika i, time, samog srpskog nacionalnog identiteta.

Besedom akademika Dušana Kovačevića danas je u Tršiću završen 80. Vukov sabor koji neguje tradiciju i uspomenu na Vuka Stefanovića Karadžića reformatora srpskog jezika i pisma, a završnoj svečanosti prisustvovao je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Tomislav Jovanović.

Slavnim istorijskim ličnostim pripisuje se dugačak niz citata koje oni nikada nisu ni izgovorili! „A za šta se onda borimo“ je izjava koju Vinston Čerčil nikada nije rakao svom ministru odbrane kada mu je tražio da poveće vojni budžet na račun budžeta za kulturu.

Готово је непознат податак да је велики реформатор језика од 29. марта 1831. године био на челу градске управе. Имао плату 1.200 форинти сребра. Претежан део живота свестрани Вук је провео као грађанин Беча. У Београду је боравио (осим у устаничком времену) у два краћа периода. Мање је познато да је Вук вршио и дужност […]