Подешавања / Settings

Они грађани Србије који у свему што се дешава виде заверу, почев од 2013. године, па све до последњих седмица, преговоре између Београда и Приштине доживљавају као лош позоришни комад написан у Вашингтону за глумце из Србије и са Космета. Његов последњи (да ли?) чин као да је почео повећањем таксе на робу из Србије […]

Ове године повећан је број држављана Србије који добровољно одлазе на инострана ратишта. Једни у Украјину да помогну својој православној руској браћи и то отворено говоре, док се други, који хитају на Блиски исток у помоћ својој браћи по Алаху, не истичу изјавама, већ само нечујно и неприметно нестају из своје средине да би се касније можда сазнало да су скончали у неком самоубилачком нападу.

Испирање мозга широким масама није се изменило ни после прошлогодишњих избора и образовања нове коалиционе Владе. Како су у њој остали и неки делови претходне коалиције, то је за њих било потпуно природно и очекивано да наставе путем у Европу “без алтернативе”, док су су нови у њој, напредњаци, најпре морали да забораве своје приче о “издајницима који гурају Србију у Европу”, а затим да веома брзо превазиђу своју уздржаност према Европској унији и постану њени ватрени навијачи.