Podešavanja / Settings

A sad bih hteo da vam pomenem još samo jednu stvar. Postoji jedna opasnost mnogo veća i mnogo strašnija od svih sekti skupa, čak i od samih satanista. To je moderna jeres našega vremena – jeres EKUMENIZMA. Čuli ste svi za takozvani ekumenizam. To ne da je jeres nego svejeres, kako je govorio prepodobni otac […]

Један пример измирења из српске прошлости У темељ Немањићке Србије, као највишег српског духовног и државно-правног достигнућа, Свети Сава је положио чин измирења своје закрвљене браће – Стефана и Вукана. Један од најбољих познавалаца српског средњег века, Милош Благојевић, истиче како су последице грађанског рата између Стефана и Вукана и њихових присталица биле „страшне до […]

Оставио је дубок траг у Српској православној цркви (СПЦ), у којој је био монах тачно шест деценија, почетком деведесетих је наследио патријарха Павла на трону Епархије рашко- призренске и у наредних две деценије је обновио велики број манастира и вратио православни живот на КиМ – изјавио је Милан Стаматовић, председник општине Чајетина и лидер Здраве […]

Monah? Da. Otprilike u to isto vreme, zlobni bezakonici koji su hajdučki zaposeli upravu nad Srpskom pravoslavnom crkvom, u očiglednom nastojanju da vladiku dodatno ponize, objavili su da ga „degradiraju“ u čin – monaha. Kao što je engleski pisac K. S. Luis u svojim delima često ukazivao, nečastivi, ili ljudi pod njegovim uticajem, čineći zlo […]

Владика Артемије је сигурно личност која је уз владику и потоњег патријарха Павла, оставила најдубљи траг у животу многострадалних: Косова, Метохије и Рашке области. Својом духовном снагом, препородио је готово угашен монашки живот у манастирима широм Косова, Метохије и Рашке. Преданим радом са свештенством и мирјанима, вратио је православни живот међу православни народ на КиМ […]

Na početku ovog razgovora moram da Vas pitam: da li, opet, ne bi primili Džozefa Bajdena? I ako bi ga danas primili, njega ili njegovog naslednika u američkoj admnistraciji, pod kojim bi ga uslovima primili? Javnost u Srbiji, pa i čitaoci NIN-a su, nažalost, dezinformisani. Pitanje Bajdena je banalizovano. Uzima se kao sudbonosno pitanje u […]

To je za agenciju RINA potvrđeno danas iz manastira Svetog Nikolaja Mirlikijskog na Jelici kod Čačka. Na internet stranici ove eparhije objavljeno je da će „Sveta zaupokojena liturgija povodom upokojenja blaženopočivšeg episkopa raško-prizrenskog u egzilu Artemija biti služena u ponedeljak, 23. novembra 2020. godine, u manastiru Nova Nikeja u Leliću, sa početkom u 9 časova, […]

  Pre 15 godina, kao episkop Eparhije raško-prizrenske od 1991, vladika Artemije (85) poveo je spor bez presedana u međunarodnom pravu. Od suda u Strazburu tražio je zaštitu i obeštećenje zbog nasilja učinjenog – pod okriljem KFOR-a – nad imovinom SPC, sveštenstvom i narodom na Kosovu i Metohiji. Ubrzo odbija zahtev Sinoda da povuče tužbu, […]

Sabor se nekoliko dana posle završetka zasedanja oglasio „obraćanjem vernom narodu“ i povodom „antikanonskog i crkvorušilačkog delovanja raskolničke grupe poznate pod imenom „artemijevci““, okupljene oko iz SPC isključenog i raščinjenog episkopa bivšeg raško-prizrenskog Artemija (Radosavljevića) što je, kako je saopšteno, bila posebna saborska tema. Sabor je, između ostalog, optužio za SPC bivšeg vladiku Artemija za […]

Bivši episkop raško-prizrenski, raščinjeni vladika Artemije ocenjuje da bi eventualni prijem Kosova u Unesko bio „završnica svega što je Priština godinama kontinuirano radila u tom pravcu, a državni i crkveni vrh SPC u Beogradu joj potpomogao nepromišljenim potezima“.

Sada, u ovim našim, srpskim uslovima, katakombe, kojih ima tridesetak širom Srbije, jedna u Republici Srpskoj i jedna kod Beča, te napokon ova prva na tlu Severne Amerike, na najbolji način čuvaju svetosavlje, koje je delovanjem sadašnjeg vrha Srpske pravoslavne crkve, kako smatra raščinjeni vladike Artemije, do temelja ugroženo.

Sabor je odluku doneo sinoć, a Artemije i Nikolaj će od sada moći da koriste samo svoja svetovna imena, Marko Radosavljević, odnosno Negoslav Nikolić.

Na Vaše bratoljubivo pismo odgovaramo bratoljubivije ukoliko ste spremni da se nađemo na istom, a to je: da nam ispovedanje nepatvorene vere, kakvu su nam od Spasitelja predali bogomudri Oci i Svetitelji, bude vodilja sve do Carstva nebeskog.

Biografija: Marko – Artemije Radosavljević, rođen 15. 1. 1935, u selu Leliću više Valjeva; završio Beogradsku bogosloviju 1958; služio 2 godine vojsku; na preporuku Ep. Jovana Šabačkovaljevskog izabrao monaštvo i zamonašen od Oca Justina u Man. Ćelije na Aranđelovdan 1960; zatim rukopoložen za đakona; do 1964. g. završio Bogoslovski fakultet u Beogradu; potom bio profesor u Bogosloviji u Man. Krki 1964–68; potom je tu službu, uz saglasnost Sinoda, napustio i otišao u Pariz, no kako Dalmatinski Ep. Stefan nije dao saglasnost za odlazak, bude od njega stavljen pod zabranu sveštenosluženja.

Neposredan povod za ovu odluku je “hirotonija u episkopski čin” bivšeg igumana Crne reke Nikolaja, koji je napustio SPC kada je Artemije raščinjen.

U vezi sa njegovim egzilom sa Kosova i Metohije i Eparhije raško-prizrenske, on u pismu optužuje patrijarha da je to učinjeno u „jednom blic krigu na nekanonski i neustavni način“ i da je u pitanju bio “progon iz političkih razloga i verskih ubeđenja“, odnosno, “politički pritisak sa strane (Vašington, Brisel) preko vladajuće garniture u Beogradu, a da su Sinod, Sabor i patrijarh samo izvršitelji“.

SPC i slučaj raskola vladike Artemija koji se sa delom monaha i monahinja odvojio od crkve i stvorio svoju crkvu. Ko kome treba da oprosti?

Za Pravoslavnu crkvu i pravoslavne vernike ekumenizam je greh i odvajanje od pravoslavnog puta i predanja iako je Pravoslavna crkva uzela učešća u radu Svetskog saveta crkava, ali se to sve odnosi na politički i društveni aspekt tolerancije, nikako ne na verski domen i mešanje dogmi. Ekumenizam je suštinski pokret mešanje Istine i jeresi i ništa dobro ne donosi pravoslavnoj Crkvi.

U četvrtak, 15. avgusta 2013. godine Gospodnje u selu Grdovići – Arilje, s Božjom pomoću, osveštaće se manastirska crkva posvećena prenosu moštiju Svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana, činodejstvom bivšeg episkopa Raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog Artemija i većeg broja klirika.