Подешавања / Settings

Родољубива омладина је одржала шетњу сећања на жртве 17. марта 2004. године и исказала бунт против потписивања споразума са НАТО агресорима и против потапања Ваљевске Грачанице. Кажу да је то само почетак борбе за истину и да ће 24. марта на годишњицу НАТО агресије организовати концерт на Тргу Републике са почетком од 20 часова.

Злочиначка организација НАТО добила је дозволу за слободно кретање њених припадника по Србији, приступ свим државним и приватним објектима у којима се ради, укључујући и оне у којима се врше испитивања и пробе, имовина НАТО и његовог особља ослобођена пореза и царина, додељен је дипломатски имунитет члановима Алијансе по Бечкој конвенцији и приступ свим поверљивим информацијама.

Вероватно највеће изненађење представља равнодушност која је завладала међу студентима друштвених и хуманистичких наука, на факултетима који су важили за колевке субверзивних идеја и покрета. Њихова незаинтересованост за велике промене и сумњичавост према покретачким идејама везана је у великој мери за мисао једног човека – Жака Дериде.

Сведоци смо дугогодишњег посртања земље коју волимо и народа којем припадамо. Страдања и понижења Србије и Српства толика су, да би било немогуће побројати их ни за дуже време. И како време одмиче све су охолији и агресивнији они који нападају здраворазумску (надам се) већину у нас Срба.

Трг Таркет у Истанбулу запосели су млади људи са намером за одбране парк, у Сао Паулу је бунт почео због поскупљења градског превоза, Атина се дигла због угашене телевизије, Софија је била на ногама због поскупљења струје, Римом су марширали незапослени… Планету су тако запалили млади људи због наизглед „ситница“ које живот значе, а баналне демострације претвориле су се у социјални бунт озбиљних размера. У Србији млади и даље ћуте.

Грци и Словенци организују демонастрације и некакве ,,устанке“ а Срби без отпора пристају да живе све горе и да их обмањују!