Podešavanja / Settings

U svom remek delu Noć i magla (Nuit et brouillard, 1955), verovatno najboljem ikad snimljenom filmu o traumi Holokausta, francuski režiser Alen Rene nam kaže da su prvi koncentracioni logori izgrađeni uz malo mita, na tenderima. Građeni su različitim stilovima. Alpski, japanski, bez stila, kaže Rene. Stotinama kilometara od njih, u češkim, poljskim, francuskim gradovima […]

Жиче, као ни других српских манастира, нема на мапама западних хришћанских споменика или цивилизацијских достигнућа. Нису регистровани у вестима, филмовима или популарној култури. О њима се једноставно не зна ван уских кругова посвећених. И покушаји да у тим оквирима буду примећени се своде на испразни екслузивизам или на отужно, адолесцентско настојање да се „припада“, које […]

Пролазим поред екскурзије кинеских средњошколаца. Деца од дванаест, тринаест година, њих двадесетак, носе наранџасте капе и дисциплиновано прате исушеног, високог учитеља. Oн им, на Кеју Џорџа Рафлса, надомак монументалног Музеја азијских култура, показује бисте историјских личности које су једном посетиле Сингапур. Стари мост који је колонијална власт подигла у деветнаестом веку, води према хотелима и […]

Najpoznatiji film Andreja Tarkovskog obiluje slikama spaljenih knjiga i nagorelih ikona. Tarkovski i nekoliko istraživača njegovog dela često naglašavaju da je centralna ideja Andreja Rubljova nesumnjivo prožeta verovanjem da se ove knjige i ikone moraju ponovo uzdići iz pepela filma. U Ivanovom detinjstvu, glavni junak kaže da ne veruje da u Nemačkoj ima više knjiga, […]

Постоји прича која се дуго провлачила кроз текстове о раним филмским пројекцијама, а којa је везана за перцепције прве биоскопске публике. Говорило се, наиме, да су се 28. децембра 1895, током двадесетминутног програма у Le Salon Indien du Grand Café-у, у Паризу, гледаоци за време пројекције Уласка воза у станицу преплашено сакривали изa седишта. Прича […]

Već deset godina predajem klasične holivudske filmske zanrove. Ove godine mi je dato i izvesno priznanje u predgovoru najpopularnije australijske knjige, romantične komedije koju je napisao moj bivši student, a koja je u međuvremenu prevedena na 40 jezika i završila kao deo paketa kompanije Soni za sledeću godinu. To znanje, međutim, nikada nisam pokušao da ‘prevedem’ poznavanju sopstvene popularne kulture. Tek u razgovorima sa grupom mladih, zanimljivih ljudi, počeo sam da razmišljam i o popularnoj muzici u Srbiji.