Podešavanja / Settings

Da li će narod Gadafijevog sina dočekati kao heroja i da li možemo da očekujemo da će se on politički aktivirati, pitali smo stručnjaka za Bliski istok Nemanju Starovića. On ne isključuje tu mogućnosti i podseća da je Sejf el Islam čovek sa izuzetnom akademskom karijerom. Završio je doktorske studije na Londonskoj školi ekonomije, a kao očeva desna ruka dugo je smatran […]

Rusija ne pokušava da „civilizuje“ vojne sukobe i da im dâ moralnu procenu, objašnjava autor teksta Kristijan Osthold. Umesto toga, ona predlaže efikasna rešenja. I ova strategija ima sve šanse za uspeh. Kada je počelo „arapsko proleće“, evropski analitičari došli su do zajedničkog zaključka da u osnovi revolucije stoji stremljenje ka demokratiji, piše „Fokus“. Međutim, […]

Ika Uahbeh, zamenica glavnog urednika jedinog dnevnog lista na engleskom jeziku The Jordan Times, piše kolumne za taj dnevnik 26 godina. Diplomirala je na Fakultetu za književnost i istoriju u Temišvaru, gde je studirala engleski jezik i književnost i francuski jezik i književnost. Ika Uahbeh živi u Amanu, u Jordanu, preko 35 godina. Njen muž je civilni inženjer; imaju jedno dete koje je u inostranstvu na studijama.

Trideset godina se širila kao nikad ranije, da bi od 2006. godine ušla u fazu povlačenja, u nekim slučajevima i kolapsa

Za sada uspevaju pokušaji Nemačke da sakrije svoju protagonističku ulogu u obnavljanju Otomanskog carstva

Od početka burnih političkih promena u arapskom svetu poznatih pod nazivom Arapsko proleće u delu srpskog javnog mnjenja se naslućivalo da iza naizgled spontanih izliva političke ogorčenosti na ulicama stoje geopolitičke kalkulacije pojedinih zapadnih zemalja, pre svega Sjedinjenih Američkih Država. Posle gotovo četiri godine od početka ovog procesa jasno je da je u mnogim slučajevima bilo direktne američke ili zapadnoevropske umešanosti. Srpska javnost je često iskazivala negodovanje protiv zapadnih intervencija u arapskim državama, prepoznajući u njima iste imperijalističke mehanizme čije su žrtve bile Jugoslavija i Srbija.

U Republici Srpskoj početak godine je obeležilo praznovanje 22-godišnjice ovog entiteta. Na svečanosti u Kulturnom centru „Banski dvor“ prisustvovali su predstavnici poltičke elite i mnogobrojni gosti, a među njima i ambasador RF u BiH Aleksandar Bocan-Harčenko.

Egipat obeležava 3. godišnjicu početka arapskog proleća. 25. januara 2011. godine u zemlji su počele masovne demonstracije, čiji su učesnici tražili ostavku predsednika Hosnija Mubaraka.

Komunistička partija Kine ima dugu istoriju pomnog praćenja političkih nemira širom sveta. Arapsko proleće je dobar primer toga.

I ovog Božića neki hrišćani zavlače se u skloništa, silaze u podzemne hramove, zamračuju stanove, šapuću molitve. Od svakih sto ljudi koji se ubiju na svetu zbog toga što pripadaju nekoj religiji, 75 su hrišćani. Od svake stotine koja se širom sveta zatvara, muči i progoni zbog vere, 80 su hrišćani.

Arapsko proleće izmenilo je Egipat, zemlja nikako da se smiri, ko je juče bio na vlasti, danas je u zatvoru, i onda opet ukrug. U takvim vremenima stradaju mnogi nevini, a pogotovu mladi, neiskusni ljudi puni energije.

Posle hrišćana Mesopotamije (Iraka) čije je nestajanje obeležilo proteklu deceniju (2003–2013) pod udar militantnih islamista došli su i hrišćani susedne Sirije.

Šef egipatske armije oštro kritikovao Vašington zbog licemerja ispoljenog prema vojnoj upravi, a tajna služba okrivila američku ambasadorku u Kairu da podstiče proteste islamista

Pariz – Nakon odluke SAD da zatvore u nedelju nekoliko svojih ambasada na Bliskom istoku i severu Afrike, Francuska, Nemačka i Britanija zatvaraju ambasade u Jemenu

Vašington – Više američkih ambasada u muslimanskim zemljama biće zatvoreno u nedelju zbog bezbednosnih pretnji, saopštio je Stejt department

Homs – Broj poginulih u snažnoj eksploziji u skladištu municije u sirijskom gradu Homsu porastao je na 40, dok je najmanje 120 osoba ranjeno

Ruska ratna mornarica ove je godine održala svoje najveće vojne vežbe u Sredozemlju.

Često se oružani sukobi između zemalja ili pojedinih grupa, ukoliko je to moguće, žele prikazati kao sukob civilizacija, etnički ili verski ratovi. Umesto da stvari nazovemo pravim imenom, lakše je govoriti o sukobu između protestanata i katolika u Severnoj Irskoj, muslimana i hrišćana u Nigeriji, o sukobu zapadne hrišćanske civilizacije i islamskog sveta i tako unedogled.

Nezaposlenost i socijalne razlike koje su bile posledica stroge politike MMF-a, stvorili su preduslove za eksploziju pobuna koje će u istoriju ući poznate kao „Arapsko proleće“.

Nijedan ozbiljni analitičar od samog početka ‘Arapskog proleća’ nije mogao izostaviti Alžir u svojim opservacijama. Još 2011. američki stručnjak za terorizam Brus Ridel je izjavio kako će Alžir zbog uspeha radikalnih islamista u Libiji, te zbog njihovog uticaja u regionu, biti ‘sledeći koji će pasti’, a Vilijam Engdal kako je Alžir jedan od glavnih ciljeva svih NATO intervencija koje pokreću Francuska i SAD-a.