Подешавања / Settings

Момци са Кошара, јунаци које не бисмо смели никада заборавити, делили су последње метке чекајући непријатеља. Разум би свакако морао рећи да је повлачење једини спас, срце им није дало ни корак назад.

Ако дозволимо некоме тренутак запитаности, који може доћи, зашто је неко положио свој живот за отаџбину, онда имамо пуно право да са презрењем одбијемо да дамо одговор.

Џебхат ан нусра (сиријска филијала Ал Каиде) и разнолике банде окупљене у Џејш исламу, Џејш фатаху и Слободној сиријској армији коју на западу називају умереном опозицијом, трпе озбиљан пораз од сиријске војске северно од Алепа, док је велика групација Исламска државе источно од града наставила да се повлачи и од потпуног опкољавања дели је пет километара њива и један сеоски пут.

Мало познати детаљи јунаштва и трагедије бранилаца Београда у Првом светском рату. Маршал Депере доделио Легију части српској престоници због хероизма њених бораца. У Београду прва битка у Великом рату

Дај ми своје очи шарене да љубим их
хвали моје црне бркове што гребу те
певај опет ону народну, згромићу те ја

Деведесет и пет година од славне победе Срба на Кајмакчалану: Све мушке главе из фамилије оставиле дом и посао у САД и добровољно дошле на прву линију фронта. Тек сада улазе у Српску енциклопедију

На тргу Венеција у срцу Рима, на симболичном месту у здању Олтара Отаџбине (популарно званом Виториано) подно гроба Незнаном јунаку, једном од стотина хиљада Италијана погинулих током Првог светског рата, у понедељак је одржана церемонија којом је Италија отворила обележавање 100-годишњице од почетка Првог светског рата презентацијом књиге „За Српску војску – једна заборављена прича“.

Са тимом ВС који је из сметова извукао највећи број угрожених. Поручник Зец клештима секао бурме како би људима спасао прсте

Када су ступили у редове ВРС нису имали пуних 18 лета. Били су практично деца, голобради, нејаких руку, али великог срца. Својим несебичним примером добровољног самопожртвовања заслужили су посебан помен и много већу пажњу државе коју су стварали.

Престоница заборавила на своје браниоце из Великог рата. Нестало обележје са места одакле су славни официр и његови јунаци кренули у самоубилачки јуриш

Невесиње – Само Бог и храбро срце помогли су обичним људима, невичним оружју и борбама, да побиједе далеко снажнијег непријатеља. Христолики ратници, како их многи прозваше, одбранили су Невесиње и своје домове и оставили поносан траг забиљежен у историји српског народа.

Деведесетих година прошлог века, књижевник и публицист Миливоје Глишић је у београдском НИН-у имао рубрику која се звала “Јунаци нашег доба”.