Podešavanja / Settings

Iz svih naših dvadesetogodišnjih istraživanja i tumačenja problema srpske ćirilice, koja smo objavili u dvadesetak knjiga do sada, nema podataka da „naši ljudi doživljavaju ćirilicu kao strano pismo“.

Kako je izvestio Zlatko Bogatinovski na sajtu časopisa RONIN,[i] državna novinska agencija Tanjug je, na svom „modernizovanom“ sajtu – izbacila ćirilicu. Bez ikakve najave ili obrazloženja. A i kako bi rukovodstvo Tanjuga to uopšte moglo da obrazloži, kada je ta radnja protiustavna i protivzakonita?

Najstarija, najpoznatija i verovatno najčitanija, tj.novinska agencija čije se vesti najviše prenose u Srbiji a i u bivšim jugoslovenskim republikama, je modernizovala, ulepšala i uopšte poboljšala svoj sajt i usput – UKINULA ĆIRILICU!

Kad je veliki engleski književnik Džordž Bernard Šo deo svoje imovine zaveštao filologu koji bude uredio englesko pismo da bude savršeno kao srpska ćirilica, niko nije slutio da će jednog dana Vukova azbuka biti skoro proterana sa srpskih ulica.

Ruskinja Jelena Feodorovna otišla je najdalje, tvrdnjom da je etrurski jezik ustvari ruski, koji je danas najbliži srpskom, ali su u prošlosti poljski, bugarski ili ruski bili jedan te isti srpski jezik.

azbuka-srpska-cirilica-3Ako srpski lingvisti konačno ne shvate i svoju ulogu, neće biti uskoro pravih lingvističkih rešenja i normiranja srpskog jezika i pisma.

I to je raznim vrstama laži, obmana i lažnim obrazovanjem favorizovana sasvim ciljno, smišljeno da bi dovela u Srbiju, posle takvih postupaka najpre u okupacijama, a sada u miru sprovela preko vlasti i lingvista ciljnu meru – zamenu srpske ćirilice hrvatskom latinicom.

Srpsko udruženje „Ćirilica“ Beograd će maksimalno i svim zakonskim sredstvima, uticati kako na državu tako i na institucije, u kojima će se boriti za nacionalno pismo. Takođe će i dalje raditi na omasovljavanju, kroz tribine širom Srbije, koje su u planu, kako bi se svest o očuvanju pisma još dublje ukorenila u duh srpskog naroda.

Novi Sad, 29. januara 2015. – Danas je u sali Ekološkog pokreta u Novom Sadu tačno u 14 sati, posle šire, povremeno i živahne, rasprave praktično, osnovana nova srpska nacionalna institucija Matica ćirilice. Potpisima trojice predstavnika udruženja za zaštitu ćirilice od danas ojačana nova borba za spas srpske azbuke ćirilice, koja traje odavno. Ta institucija zove se Sjedinjena udruženja za odbranu srpske azbuke „Matica ćirilice“.

Treba li ćutati i mirno posmatrati kako srpska sado-mazohistička petokolonaška „intelektualna elita“ vulgarno poriče pismo srpskog jezika kojim govori?

Lingvista Slobodan Remetić, ugledni istraživač srpskog jezika u intervjuu za “Novosti“ upozorava da je srpski jezik, kao i srpski narod, ugrožen na svom etničkom i jezičkom prostoru.

Mi smo dozvolili, mazohistički raslabljeni da budemo neko drugi, tuđi, luđi, nezahvalni ne samo prema kostima svojih predaka, već prema najsuštinskijim legatima,prema svojoj duhovnosti koju smo odgurkivali pod tepih laži, do mrziteljastva, do gubljenja sebe u sebi, polatinčeni, prevjerioci pisma, što zatuđismo i zanijemismo, što dozvolismo novokolinajalno kulturno ropstvo.

„Poštovani,
preko mreže naših saradnika dobili smo informaciju o neustavnom postavljanju natpisa o gostovanju sastava „Manjifiko“ koji sarađuje sa Umetničkim ansamblom „Stanislav Binički“.

Gospodin Potić, verovatno Piroćanac poreklom, a ne podrijetlom (svi Potići su Piroćanci, jer sam i ja Potić po majci) je očigledno zaboravio na Ustav Republike Srbije – USTAVNI SUD – i Član 10. istog koji govori o jeziku i pismu.

Sakriven od Beograda ali otvoren za sve kojima je srpstvo na srcu, podno manastira Tresije, po jednim izvorima zadužbine kralja Dragutina, a po drugima despota Stefana Lazarevića, u svojoj kući dočekao nas je akademik profesor doktor Vasilije Krestić.

Naše današnje naučne institucije lingvistike, uz prećutno odobrenje državnih institucija, dokusuravaju ovih deset odsto preostale ćirilice zahvaljujući direktno neustavnoj odluci u Pravopisu srpskoga jezika (poslednje izdanje Matice srpske iz 2010. godine) u kome je neustavno po Članu 10. oduzet suverenitet srpskoj ćirilici u korist „latiničkog pisma iz vremena srpsko-hrvatskog jezičkog zajedništva“ (Pravopis, str. 17).

Bez istinske restitucije srpske jezičke nauke srbistike i bez temeljne lustracije srpskih lingvista od serbokrotistike, srpski jezik je na putu da uskoro sasvim izgubi srpsko ime, a srpska ćirilica već se, što se tiče opšte njene upotrebe u srpskom jeziku, već svela na nadgrobne spomenike i u retke nove knjige na tom pismu.

Srpske institucije vlasti i struke neuporedivo su neodgovornije od, na primer, hrvatskih institucija države i struke u vezi s primenom ustavnih rešenja službenosti jezika i pisma. Takva situacija, kao u Srbiji, za Hrvatsku je nezamisliva.

Srpska država ima svoj Ustav iz 2006. godine u kome je Član 10. uvažio većinskom narodnom voljom na referendumu srpsku azbučku tradiciju dugu hiljadu godina, ali to srpskim vlastima i stručnjacima ne smeta da reklamriraju i dalje sebe na hrvatskoj abecedi.

Sve u svemu, reklo bi se, u pripremi je jedan novi skup „znanstvenika” koji će izložiti svoje radove o tome da su Srbi, zapravo, prisvojili ćirilicu od Hrvata i, pošto su je neznatno doterali, proglasili za svoje nacionalno pismo.