Подешавања / Settings

На трибини присутнима су се обратили: др Драгана Гњатовић, редовни професор на предмету Општа Економија, на Факултету за хотелијерство и туризам, при Универзитету у Крагујевцу; др Слободан Антонић, редовни професор на предметима Историјска социологија, Социологија избора, Теорија друштвене структуре и система и Теорије моћи, на Филозофском факултету, при Универзитету у Београду; и економиста, редовни члан […]

ОДБОР за стандардизацију српског језика упутио је Конференцији универзитета Србије предлог да се на факултете уведе српски језик као обавезан предмет. – Све је видљивија ниска језичка култура, чак и код факултетски образованих грађана. Такво стање је логично са оваквим статусом српског језика у нашем образовању, с малим бројем часова у основној и средњој школи […]

Овај свој непоколебљив српски став, који сваком приликом мушки и одлучно исказује, без обзира што га нико од академика не подржава, јасно показује да је његово постојање добродошло и вишеструко значајно, и ако једном будемо имали достојно српско потомство, његово ће дело и деловање тек онда добити своју афирмацију и захвалност, градећи у њему понос […]

Оно што нам највише смета је једна врста дилетантизма и деградирања целог града, уз игнорантски однос власти према мишљењу струке. Зато сам уверен да ће до такве расправе доћи и мислим да је то једно од питања где бисмо могли бити једнодушни, каже за Данас академик Матија Бећковић. Бећковић је за наш лист открио да […]

„Недавно објављеним пројектом Града Београда о изградњи жичаре непосредно се угрожавају вишевековни остаци прошлости“, кажу академици историчари и питају како је могуће да је тај пројекат одобрио управо Републички завод за заштиту споменика културе, којем је поверено старање о Тврђави, с обзиром на њен изузетан значај. Према саопштењу, Одељење историјских наука САНУ, као и до […]

И да се ту ради о прилично великом броју радова. У том писму је указано и на мегаломански научни опус председника САНУ, крајње иреалан и који превазилази поимања нормалног људског ума. У овом тексту, као и онима који следе, желимо да обавестимо српску јавност да је научна корупција у САНУ достигла неслућене размере. Тако ћемо, […]

На то ме је нагнала његова крајње неодговорна политичка изјава српској јавности 2015. године, која гласи: „У овом тренутку једина политичка мудрост је на који начин са неким елементима достојанства напустити Косово?“ Подсећам српску јавност да српска дијаспора више од 200 година стоји на бранику отаџбине, помажући је безрезервно – морално, стручно и особито материјално, […]

Уз пуну подршку Извршног одбора, председник САНУ се, уважавајући мишљење својих колега, повиновао њиховом ставу и наставиће свој рад, уз наду да је тако велика већина која је иза овог става стала, делом и знак подршке досадашњем раду, наведено је у саопштењу Извршног одбора САНУ. Костић је 9. новембра понудио оставку на месту председника САНУ одељењима те институције, што […]

Најпре је 15. јуна 2017. у ОДН извршен пуч: у потаји су се састали академици Димитрије Стефановић, Тибор Варади, Коста Чавошки и дописни члан Александар Ђ. Костић и сменили секретара ОДН Оцића; Стефановић и Костић(уз подршку друге двојице) самоизабрали су се за секретара, односно заменика секретара ОДН. (О томе је опширно писала Политика у јуну […]

– Ради се о чињеници да имамо потпуно другачија схватања о угрожености Академије, њеног места и њене будућности. У том смислу биће ми велико задовољство да отворим политички простор да на моје место дође човек коме ћете више веровати и који ће успешније водити Академију – рекао је Костић који је током целог једногодишњег изборбог […]

На Скупштини се бирају редовни, дописни и инострани чланови. Укупно је предложено 48 кандидата и то 18 кандидата да се из дописних унапреде у редовне чланове, 26 кандидата за нове дописне и 4 кандидата за иностране чланове. Тим поводом је у дневном листу „Политика”, изашао чланак под насловом „Националисти у САНУ”, којег потписује Јордан Поп-Лазић, […]

Да бих показао суноврт САНУ и њеног председника дефинисаћу параметре научне евалуације коју је и САНУ применила на избор њених кандидата за 2018. годину: (1) укупан број објављених научних радова – Р; (2) укупан број научних цитата тих радова – Ц; (3) Хирш – индекс – Х. (На пример Х=50 значи да аутор има 50 […]

Тема емисије је била непотизам и непоштовање правила и процедура у Српској академији науке и уметности, као и забрана научног скупа посвећеном Косову и Метохији у нашој највећој научној и уметничкој установи. „Забрана научног скупа, посвећеном Косову и Метохији, једна је у низу акција незабележених у историји САНУ, а чије је главни актер председник Академије, […]

Председник САНУ, као сваки забринути грађанин, размишља о Косову. То је похвално. Ипак, из његових јавних иступа се ипак може закључити да „косовску проблематику“ уопште не познаје. Косовско питање је одавно изашло из српско-албанског корита, поплавило међународне односе, постало преседан који је за свега девет година пет пута (зло)употребљен. Нађите још један преседан у последњих […]

У нормалним временима, када се зна ред, не би ми падало на памет да се оглашавам на овај начин поводом нечега што би требало да је водећа не само научна и уметничка, већ и морална институција српског народа и узор свима нама млађима. Ово нажалост нису нормална времена… Тренутно је у фокусу јавности гужва која […]

Проф. др Бојану Бугарчићу, управнику послова САНУ Поштовани, Дана 17. 10. 2018, на мој захтев, управник послова САНУ проф. др Бојан Бугарчић љубазно ми је ставио на располагање извод из записника Председништва (без списка присутних и без броја тачке под којом је донета одлука о забрани разговора за округлим столом: Економски и социјални аспекти косовско-метохијског […]

Како је реч о онима који раније нису прошли избор у САНУ, социолог проф. др Милан Брдар објаснио је да конференцију за новинаре нису сазвали као „пропали кандидати, који су љути, већ као интелектуалци који говоре зарад општег добра“, како би зауставили урушавање САНУ коју су до скора видели као светионик, а сада је, тврде, […]

Испраћај на вечни починак, уз опело, одржан је 6. октобра у 14 часова на Новом гробљу у Београду. Уз њен одар стајале су њене две ћерке, уважени универзитетски професори, једна у Канади, друга у Белгији. Унутрашњост капеле – уз незнатан број, увек присутних „профитера“, који непогрешиво препознају циљано место и удену се – била је […]

Смиља Аврамов је рођена 15. фебруара 1918. године у Пакрацу, док је Правни факултет завршила у Загребу 1947. године. Докторирала је на Правном факултету у Београду 1950. године, а стручно се усавршавала у Лондону и у САД, на универзитетима Харвард и Колумбија. Од 1973. године до одласка у пензију 1985. године, била је шеф Катедре […]

На питање зар ћирилица и латиница нису равноправна писма српског језика и зашто се у Нацрту измена и допуна Закона о језику и писму само ћирилица прописује код службене употребе српског језика, Танасић за „Политику“ каже да се у уставној одредби ћирилица наводи као службено писмо. – Прво, то је нужно да би се испоштовала […]