Подешавања / Settings

Подршка око Косова, повлашћени статус на руском тржишту, могуће учешће у најављеном гасоводу “Турски ток”, неке су од ствари које би Београд могао да изгуби уколико би окренуо леђа Москви.

У Вашингтону почињу да схватају да Сједињене Америчке Државе неће постићи своје циљеве у односу на Русију уз употребу санкција, изјавио је амбасадор Русије у САД Сергеј Кисљак у интервјуу за телевизијски канал „Русија 24“.

„Добро је познато да се Србија није придружила санкцијама против Русије и да то ни неће урадити. Поновио сам то више пута и поновићу још једном — односи двеју земаља се заснивају на дубоком пријатељству народа и развијају се у духу блиске сарадње и међусобног поверења“, рекао је он.

Новоименовани грчки премијер Алексис Ципрас пренео је данас своје незадовојство шефици ЕУ за спољну политику и безбедност Федерики Могерини због тога што грчка влада није консултована поводом саопштења чланица ЕУ о растућој кризи у Украјини.

Већина опозиције је подржала политику власти поводом спајања са Кримом, схватајући да је то и позиција апсолутне већине грађана Русије. А део опозиције је пошао и против својих бирача, настојећи да сачува лојалност према својим савезницима изван граница Русије.

„Не мислим да су већ сада могићи друкчији и бољи односи са Москвом, али можемо покушати да сазнамо за шта је она спремна. Увек вреди покушати, то је и иначе наш приступ, независно од изгледа на успех“.

Вашингтон води хибридни рат против Москве. Ако и постоји било каква сумња поводом тога, сад би требало да буде развејана.

„Kако су се већ уверили у Вашингтону, нисмо остављали и нећемо оставити такве неприjатељске нападе без одговора“, навео jе он а преносе руске агенциjе.

„Данас сам издао указ, којим се предузимају даљи кораци у вези са ситуацијом у Украјини. Указом се забрањује извоз робе, технологије и услуга нa Крим и забрањује увоз робе, технологија и услуга са Крима, као и нове инвестиције на Криму“, изјавио је Обама.

Председник САД Барак Обама потписао је нови сет санкција против Русије који је усвојен у Конгресу, али се санкције још неће примењивати.

Европска унија ће позвати Турску да не подрива санкције уведене Русији и затражити ближу сарадњу те државе у борби против екстремиста Исламске државе, током посете високих европских званичника Анкари ове седмице.

Влада Црне Горе је, подсећа се, још у априлу отворено подржала санкције ЕУ и САД против Русије, а пратећи ЕУ Црна Гора није подржала резолуцију Русије у УН која осуђује величање нацизма.

„Не видим руско-турске односе у оквирима тих санкција против Русије. Руско-турски односи развијају се природно и они су посебни на свој начин. Такве односе ћемо задржати“, рекао је Јардим.

„Oчигледно, неке компаниjе у Црноj Гори су схватиле дозволу за извоз као прилику да добро зараде и почеле да нам нуде нелегалне производе. Oдлука о забрани може бити донета у наjскориjе време, а зависиће од одговора црногорске ветеринарске службе“, додао jе Aлексеjенко.

Без драстичног заокрета у спољној политици Москве, санкције Русији које је Европска унија увела због Украјине остаће на снази бар до марта следехе године, кажу дипломатски извори у Бриселу

Санкције су се користиле у светској историји одавно, пре свега, у виду блокаде одређених градова, морских лука још у средњем веку, као средство принуде како би се прихватили услови непријатеља или ограничили условине трговине.

Србији ће бити препоручено усклађивање са спољном политиком ЕУ, чији је најбитнији сегмент криза у Украјини. Унија неће рећи „уведите санкције“, али очекује тај корак, каже Симић

Још одавно су се могла чути упозорења да су санкције које је Запад наметнуо Србији крајем прошлог века у суштини представљале практичну вежбу за мере које ће се у перспективи применити према Русији, а ових дана је стигла и потврда њихове утемељености у виду изјаве Дмитрија Рогозина, који је констатовао да „Запад поступа исто онако, као на Балкану пре двадесет година“.

Нуланд се заложила и за повлачење тешког наоружања из зоне борбених дејстава и „размену свих заробљеника“.

Руске рестриктивне мере забране увоза хране из Европске уније и САД су допринеле да на финско тржиште хране преплаве прехрамбени производи из других држава ЕУ, констатовали су аналитичари финског економског истраживачког института Пелерво (Pellervo).