Подешавања / Settings

Срби су у последњих хиљаду година своје историје представљали бројчано релативно мали народ (за разлику од Руса), али народ који је, као и Русе, одликовао менталитет великог народа. То су показали и својим царством, и у Косовском боју, и многобројним устанцима током турског ропства, епском поезијом и немирењем са ропством, показали су то и у […]

Толико је писано у последње време о окупљању православних архијереја на Криту (сматрам да се већина читалаца ФСК слаже да је неозбиљно овај скуп називати “Великим и Светим”), да верујем да је читаоцима већ помало и досадно читати о томе. Међутим, ствари су толико важне да о овој теми заиста треба да прође што шира […]

Пријатељским братским вековним везама Срба и Руса бавили су се многи аутори, али та тема ни издалека није исцрпљена. Поготово ако имамо у виду период наше комунистичке историје, када се та тема свесно гурала под тепих. На жалост, по том питању ни евроунијатска Србија не заостаје пуно за Титовом Југославијом.

Иван Њекрасов у свом истраживању штампаном 1871. године од стране Императорског Новоросијског Универзитета, са пуно топлине и са изузетном посвећеношћу пише о Пахомију Србину.

На жалост, у Србији се мало зна уопште о војној помоћи Русије Србији у Првом светском рату. Ту празнину у српској историографији о руској војној помоћи делимично је попунила одлична књига Алексеја Тимофејева и Дарка Кремића “Руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата” у издању Института за новију историју Србије, која је 1914. године изашла из штампе.

На конференцији коју је организовао Фонд Стратешке Културе (одржана у октобру 2014. године у Београду), професор МГУ Валентин Катасонов изнео је једну веома занимљиву констатацију, да наши непријатељи највећи новац улажу у просвету, у образовање младих генерација. То показује колико то питање треба да буде значајно за сваку државу и за сваки народ. Данас када је српска просвета пала на веома ниске гране, када се све чини, не да се очува, него да се уништи национални идентитет Православног Србина, свакако није згорег поново се вратити питању шта би требало да буде истинска српска просвета и ко су истински српски просветитељи.

“Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи због мене. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке прије вас (Матеја, 5; 11,12).

Срби и Руси, крвно и духовно практично јединствен народ, до данас су очували низ духовних одлика које нема ни један други народ на планети. Једну од тих јединствених одлика представља – империјски менталитет.

“Путин је својим ратом против нас успео да промени менталитет Украјинаца и окрене нас у различитом стратешком правцу. НАТО је најбољи избор за Украјину” – изјавила је ових дана лепа Јулија и остала жива. То да Украјина не може бити чланица НАТО пакта, јасно је свакоме “коме врана није попила памет” како би сликовито рекао српски народ

Пре извесног времена Србија је још једном могла да види све “благодати” промене свести за коју се тако упорно залажу наши властодршци. У престоном српском граду, испред амбасаде Русије, окупиле су се “жене у црном”, да пруже подршку младој украјинској демократији и да јасно кажу “Стоп тиранину Путину!”

„Престали су схватати руски људи шта је Русија! Она је подножје Престола Господњег. То руски човек мора да зна и да благодари Богу што је Рус”. Свети Јован Кронштатски

Недавна прослава Светог Саве у Србији показала је да медијски рат за промену свести Срба тече пуном паром. Иако је “светосавској” академији у Сава Центру присуствовао и српски Патријарх, а “јавни сервис” је директно преносио, академија се уместо величања претворила у пљување дела Светог Саве.

Чији си ти, малени народе српски?
Ми смо потомци светих духовника
и светих краљева задужбинара и свечара
из свете лозе Немањића…
Свети Николај Српски

Ево већ читав један век српска политичка “елита” води политику гурања жртве у загрљај џелата. Велики српски песник Јован Дучић болно ридајући за покланим Србима у НДХ, пише да је заједница убица и убијених могућа само у браку дегенерика.

Прошле године сам у једном тексту напоменуо да се за свакојаке наказне манифестације брижљиво бирају датуми – велики православни празници – како би се оскрнавили велики свети дани за православне вернике.

У сваком случају наше скромно мишљење, ако је тако, било би да наше политичке “проблеме” треба једном, после петнаест година, гледати једанпут и са српског становишта”

Нестор Летописац родио се на Белом Језеру 1056. године и 1073. године са 17 лета ступа у Кијевско-Печерски манастир, још за живота Теодосија Печерскога. Замонашен од стране игумана Стефана, наследника Теодосијевог, а 1091. године учествовао у откривању моштију светог Теодосија Печерског.

Зар се Христос раздели?
(1 Коринћанима 1, 13)

Ограниченим људима својствено је да мисле како све знају; човек је осуђен на пораз онда кад поверује да је најјачи; свака власт, без изузетка, почиње да цури кроз прсте као сув песак онога часа кад носиоци те власти поверују да им нико ништа не може.